Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene druge bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je pred Policijskom upravom za grad Beograd 07.02.2017. godine u svojstvu građana dala iskaz u kome je navela da je zaposlena kao tehnički saradnik na ... fakultetu u ..., a da je pre toga nekih 10 godina obavljala posao spremačice. U periodu od 2005. do 2008. godine imala je neprijatnost sa profesorom VV i portirom GG, koji više ne radi na fakultetu. Navela je da su njih dvojica je neprekidno dodirivali, na šta je ona reagovala rekavši im da prestanu jer je udata žena i ne želi da ima bilo kakve veze na poslu. Ti dodiri po navodima tužene nisu bili u pravcu silovanja, niti je bilo ko od njih fizički povredio, već smatra da se radilo o nabacivanju koje joj nije prijalo, na šta je odmah reagovala i prijavila sve tadašnjem šefu. U službenoj belešci navela je da je u međuvremenu njen kolega AA ovde tužilac koji je dobio otkaz, po svaku cenu pokušavao da naudi celom osoblju ... fakulteta i da se osveti za otkaz koji je dobio jer on jedini stalno ponavlja priču o pokušaju silovanja. Izjavila je da je tuženi dobio otkaz jer je krao, „pola grčkih studenata je završilo preko njega ispite, on je lično sebi od tih mućki kupio dva stana i jednu kuću“. Tužena je dalje navela po navodu tužioca da je tužilac potplaćivao svedoke da oni „guraju tu priču“ i to DD i ĐĐ koji su joj priznali da su morali lažno da svedoče. Smatra da je jedini cilj tužioca da se osveti ljudima koji su mu dali otkaz na ... fakultetu. Izjavila je da ne želi da krivično goni profesora VV, kao i GG portira, niti bilo kog kolegu, te da se neće pridružiti krivičnom gonjenju jer krivičnog dela nije ni bilo. Na fakultetu radi skoro 27 godina i ima korektne odnose sa kolegama i želi da zadrži posao. Kada je saslušana kao parnična stranka tužilja je izjavila da je čula od drugih da je tužilac dobio otkaz jer je krao kao i da je polovina grčkih studenata završila preko njega ispite, ali da nije videla da uzima novac. Tužilac je imao srednju školu, a sada ima fakultet koji nije ni studirao, kao i tri stana u Ulici ... . Videla je da je tužilac kupovao bonove od grčkih i naših studenata koje je dalje preprodavao kako njoj tako i ostalim spremačicama. Tužilac je bio na ... fakultetu od 1981. do septembra 2005. godine na radnom mestu domar, bio je i šef spremačicama i majstorima i obezbeđenju. Osnivač je sindikata nezavisnost i prvi potpredsednik sindikata u okviru fakulteta. Bio je glavni poverenik sindikata nezavisnost. Tužena je dana 27.12.2014. godine ponovo podnela prijavu protiv profesora VV, prodekana fakulteta i EE – šefa odeljenja za nabavke – nabavnotehničke poslove i GG, portira zbog seksualnog zlostavljanja na radnom mestu. Tužilac je od Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu tražio da mu se omoguće podaci u pisanoj formi o intervenciji službenika policije dana 16.06.2005. godine na fakultetu. Tužiocu je dana 12.01.2010. godine omogućen uvid u službenu evidenciju, iz koje je mogao videti ishod policijske intervencije, a da je dana 16.06.2005. godine na ... fakultetu u ... upućena policijska kontrola sa pozivom deteta ŽŽ starosti šest godina koje je prijavilo da njegovu majku neko maltretira. Dolaskom na lice mesta patrola je utvrdila da je službenica fakulteta BB, ovde tužena, imala problema s prodekanom VV koji ju je uznemiravao. Supruga tužioca takođe radi na fakultetu kao profesor, a govorili su joj da se udala za idiota i siledžiju. Na fakultetu je zbog tužene po njegovom mišljenju postao najomraženija osoba i danima je bio uznemiren, mada je imao nameru da tužilju zaštiti od takvog ponašanja zaposlenih na fakultetu.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan, te da je radnjama tužene naneta šteta tužiocu koja se ogleda u pretrpljenim duševnim bolovima usle povrede časti, ugleda i dostojanstva izazvanih izjavama tužene u službenoj belešci sačinjenoj pred Policijskom upravom grada Beograda. Prema članu 54. ZOO tužilac ima pravo na naknadu štete, pa je shodno citiranom propisu iz člana 200. ZOO tužiocu dosudio pravičnu naknadu u iznosu od 80.000,00 dinara. Ocenio je da tužilac ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate od dana presuđenja do isplate, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda, nalazeći da je tužena dala izjavu pred nadležnom policijskom upravom u formi službene beleške i u toj izjavi je navela određene kvalifikacije na račun tužioca za koje nije imala neposredna saznanja. Dalje, drugostepeni sud zaključuje da se radi o postupku u kome je tužena saslušana u svojstvu građanina radi prikupljanja potrebnih informacija. Taj postupak je zatvoren za javnost, pa prema tome, niko od drugih osim policijskih službenika koji su bili prisutni prilikom davanja izjave, nije mogao da ima uvid u ono što je tužena izjavila. Iz toga proizlazi da izjava tužene u službenoj belešci nije mogla uticati na promenu mišljenja okoline o tužiocu, jer data izjava pred organima ovlašćenim licima policije nije mogla narušiti psihičku ravnotežu tužioca, niti mišljenje koje je imao o sebi, odnosno nije mogla da proizvede takav intenzitet duševne patnje za čije je otklanjanje, odnosno ublažavanje nužno dosuđivanje novčane naknade te da tužilja davanjem te izjave nije povredila dostojanstvo tužiocu, koje je neprikosnoveno. Shodno odredbi člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP preinačio je prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca kao neosnovan i obavezao tužioca na plaćanje troškova postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je zaključio drugostepeni sud da u konkretnom slučaju nema osnova da se tužiocu dosudi tražena naknada štete. Tužena je dala izjavu pred nadležnim policijskim organima koja je sastavljena u formi službene beleške od strane nadležnog organa i u toj izjavi dala određene kvalifikacije o tužiocu za koje nije imala neposredna saznanja. Dakle u ovom slučaju radi o postupku u kome je tužena saslušavana u svojstvu građanina radi prikupljanja potrebnih informacija. Taj postupak je zatvoren za javnost i niko drugi osim policijskih službenika koji su bili prisutni prilikom davanja izjave nije mogao da ima uvid u ono što je tužena izjavila, iz čega proizlazi da izjava tužene u službenoj belešci nije mogla uticati na promenu mišljenja okoline o tužiocu što je pravilno tužena u žalbi i u toku postupka ukazivala. Shodno tome, pravilno zaključuje drugostepeni sud da takva izjava nije mogla da naruši psihičku ravnotežu tužioca, niti mišljenje koje je imao o sebi. Nije mogla ni da proizvede intenzitet duševnih ptanji za čije otklanjanje, odnosno ublažavanje bi bilo opravdano dosuđivanje novčane naknade, niti je tužena povredila dostojanstvo tužioca. Sastavljanje takve izjave pred organom policije ima službeni karakter i nejasno je zašto je policijska uprava omogućila tužiocu da dođe do takvog zapisnika, jer taj zapisnik može da ima samo organ koji je sastavio zapisnik prilikom uzimanja izjave i isti se može dostaviti samo ovlašćenom državnom organu na pismeni zahtev tog organa. Naknadno pribavljanje te izjave od strane tužioca posle dugog vremenskog perioda ukazuje na pravilan zaključak drugostepenog suda da u ovom slučaju izjava data pred državnim organom od strane tužene nije mogla da naruši psihičku ravnotežu tužioca, niti davanje takve izjave pred državnim organom, koji prolazi određeni filter provere može uticati na ljudsko dostojanstvo određenog lica, jer takve izjave ostaju zapisane u službenom zapisniku, a sadržina istih se ne može iznositi u javnost bez zahteva ovlašćenog državnog organa. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva tužioca za naknadu tražene nematerijalne štete.

Kako je prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev, to tužena ima pravo na naknadu troškova postupka, a drugostepeni sud je pravilno iste obračunao.

Navodima iz revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Navodi da je nakon održanih ročišta tužena napadala tužioca udarala ga u predelu grudi pesnicama i polivala vodom ispred sudnice u višem sudu, nije predmet razmatranja tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari. Da li je diskriminisana i profesor ZZ, supruga tužioca, takođe nije predmet ovog tužbenog zahteva. Te činjenice nisu posebno i detaljno isticane ni u prvostepenom postupku, niti je tužilac dokazivao da između ponašanja tužene vezano za datu izjavu pred policijom i takvog tretmana njegove supruge na fakultetu postoji uzročnoposledična veza u smislu ugrožavanja psihičkog integriteta ličnosti zbog koje bi tužilac trpeo nematerijalnu štetu. U revizijskim navodima se proširuju činjenice na kojima je tužilac bazirao svoj tužbeni zahtev vezano za izjavu koju je tužilja dala pred organom policije, a što se ne može činiti u revizijskom postupku.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković