Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P 6583/2023 od 07.02.2024. godine žalba tužioca je smatrana predlogom za donošenje dopunske odluke o troškovima parničnog postupka i odbijen je zahtev tužioca da sud obaveže tuženog da pored parničnih troškova dosuđenih presudom P 6583/2023 od 30.11.2023. godine u iznosu od 26.300,00 dinara obaveže tuženog na isplatu troškova na ime izrade nalaza i mišljenja veštaka Željka Jarčevića u iznosu od 24.000,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo presudu Gž 1141/24 dana 16.05.2024. godine, kojom je odbio žalbu tuženog i žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 6583/2023 od 30.11.2023. godine i rešenje istog suda P 6583/2023 od 07.02.2024. godine, te odbio zahteve tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, pozivom na odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa odnosno u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse, kojom presudu pobija u delu kojim je odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao ispitao razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i rešio da dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, te je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu u delu koji se pobija revizijom tuženog po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana, jer je odluka o tužbenom zahtevu doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom posutpku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema odredbama člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda doneta u drugom stepenu sa razloga bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Stoga nisu od značaja navodi revizije kojom tuženi pobija pravnosnažnu presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda na osnovu kog je doneta pravnosnažna presuda koja se pobija revizijom, tuženi je u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila 08.08.2006. godine zadobio povrede usled kojih je nastupilo umanjenje radne sposobnosti tuženog za očekivane poslove inženjera životne sredine u meri od 77,77%, odnosno njegova preostala radna sposobnost za te poslove je 22,22%, posle obavljene rehabilitacije 09.06.2007. godine pa nadalje. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 55374/2010 od 15.05.2012. godine obavezan je tužilac da ovde tuženom na ime naknade materijalne štete isplaćuje određene novčane iznose na ime gubitka 77,77% zarade od osnovnog zanimanja za period od 01.09.2010. do 31.12.2011. godine i na ime mesečne rente povodom izgubljene zarade od osnovnog zanimanja koja se isplaćuje svakog 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec počev od 01.01.2012. godine pa ubuduće sve dok se ne steknu zakonski uslovi za izmenu te odluke, na ime zaostale tuđe nege i pomoći od 23,43% za period od 06.09.2007. godine do 31.08.2010. godine u određenim novčanim iznosima, zatim na ime buduće tuđe nege i pomoći od 23,43% koja se isplaćuje svakog 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec počev od 01.01.2012. godine pa ubuduće i sve dok se ne steknu zakonski uslovi za izmenu te odluke, zatim na ime gubitka zaostale imovinske koristi od dopunskog rada na porodičnom imanju i na ime gubitka buduće imovinske koristi od dopunskog rada na porodičnom imanju iznose koji se isplaćuje svakog 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec počev od 01.01.2012. godine pa ubuduće i sve dok se ne steknu zakonski uslovi za izmenu te odluke, kao i obračunate zakonske zatezne kamate na dosuđene novčane iznose. Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 7611/2008 od 14.04.2009. godine je ovde tužilac obavezan da ovde tuženom naknadi nematerijalnu štetu u određenim novčanim iznosima za svaki od vidova pretrpljene nematerijalne štete. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 53932/2016 od 13.12.2016. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1029/17 od 11.05.2017. godine, izmenjena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 55374/2010 od 15.05.2012. godine, tako što je obavezan ovde tužilac da ovde tuženom na ime naknade izgubljene zarade od očekivanog zanimanja isplati određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, zatim da ovde tuženom isplaćuje na ime tuđe nege i pomoći od 22,43% određene iznose svakog 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec počev od 01.07.2015. godine pa ubuduće i sve dok se ne steknu zakonski uslovi za izmenu te odluke, te na ime imovinske koristi od dopunskog rada na porodičnom imanju određeni iznos svakog 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec počev od 01.07.2015. godine pa ubuduće i sve dok se ne steknu zakonski uslovi za izmenu te odluke. Tuženi se 19.06.2017. godine obratio tužiocu sa zahtevom za povećanje rente, o čemu je tužilac 23.06.2017. godine doneo rešenje da tuženom pripada pravo na povećanje rente počev od 01.07.2017. godine i pravo na razliku mesečnog iznosa rente za period od 01.07.2015. do 30.06.2017. godine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom do konačne isplate. Suma osiguranja na dan saobraćajne nezgode 08.08.2006. godine iznosila je 6.474.420,00 dinara što je protivvrednost iznosa od 100.000 američkih dolara. Do 28.02.2021. godine tužilac je isplatio tuženom iznos od 10.624.699,78 dinara, što diskontovano na dan štetnog događaja 08.08.2006. godine iznosi 5.954.048,95 dinara, ili 91,95% limita od 6.474.420,00 dinara. Neiskorišćeni iznos limita na dan nezgode je 520.371,05 dinara, a do 31.12.2022. godine tužilac je plaćanjima izvršio obaveze prema tuženom u meri u kojoj je navedeni iznos limita osiguranja iskorišćen u celosti.

Pozivom na odredbe člana 154. stav 2, člana 155, člana 178. stav 1, člana 186, člana 195. stav 1, člana 897. i člana 941. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima prvostepeni sud je utvrdio da prestaje obaveza tužioca da tuženom isplaćuje mesečnu rentu počev od 10.08.2023. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, koju odluku drugostepeni sud prihvata za pravilnu, primenom odredbe člana 941. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, sa razloga što prema utvrđenim činjenicama proizilazi da je iznos sume osiguranja od 6.474.420,00 dinara, koji je važio na dan štetnog događaja 08.08.2006. godine, iskorišćen u celosti, što rezultira pravom tužioca da u ovoj parnici ispituje iscrpljenost sume osiguranja dosadašnjim isplatama po ovom štetnom događaju.

Odredbom člana 941. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u slučaju osiguranja od odgovornosti oštećeno lice može zahtevati neposredno od osiguravača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, ali najviše do iznosa osiguravačeve obaveze.

Obaveza ovde tužioca, kao osiguravača, prema tuženom kao oštećenom licu, utvrđena je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 55374/2010 od 15.05.2012. godine i presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3932/16 od 13.12.2016. godine, preinačenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1029/17 od 11.05.2017. godine, između ostalog i na ime buduće novčane rente u utvrđenim mesečnim iznosima koje ovde tužilac treba da isplaćuje svakog 01. do 05. u mesecu za prethodni mesec počev od 01.01.2012. godine pa ubuduće i sve dok se ne steknu zakonski uslovi za izmenu te odluke, a tako određeni iznosi na ime mesečne novčane rente izmenjeni su rešenjem ovde tužioca od 23.06.2017. godine počev od 01.07.2017. godine.

Prema tako utvrđenim činjenicama i stanju u spisima predmeta ne proizilazi da su ovako utvrđeno pravo ovde tuženog i obaveza tužioca uslovljeni naknadnim iscrpljivanjem zakonskog limita osiguranja.

O pravu tuženog odlučeno je pravnosnažnom sudskom presudom primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima, člana 195, prema kojima, ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništete ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu, i člana 941. stav 1, prema kojoj u slučaju osiguranja od odgovornosti oštećeno lice može zahtevati neposredno od osiguravača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, ali najviše do iznosa osiguravačeve obaveze.

Prema odredbama Zakona o osiguranju imovine i lica („Službeni list SRJ“ br. 30/96...55/99), koje su važile u vreme nastanka štete, po odredbama člana 245. Zakona o osiguranju („Sl. glasnik RS“ br. 55/2004 i 70/2004), obaveza organizacije za osiguranje na naknadu štete po osnovu obaveznog osiguranja utvrđuje se u dinarskoj protivvrednosti iznosa SAD dolara po kursu na dan utvrđivanja obaveze i iznosa odštete (član 77.). Dejstvo ugovora o obaveznom osiguranju je takvo da je vlasnik, odnosno korisnik motornog i priključnog vozila dužan da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima, između ostalog usled povrede tela i narušavanja zdravlja (član 83), a najniži osigurani iznosi na koji se mora ugovoriti osiguranje od autoodgovornosti su propisani u SAD dolarima, u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan zaključenja ugovora o osiguranju (član 86. stav 1.). Navedeno znači da je pravnosnažnom presudom utvrđena obaveza i iznos odšete prema vrednostima na koje je osiguranje od autoodgovornosti ugovoreno, saglasno navedenim odredbama zakona, i visina obaveze se može izmeniti samo sa razloga iz odredbe člana 196. Zakona o obligacionim odnosima.

Pravo tuženog na rentu, priznato sudskom odlukom je stečeno pravo koje može biti ukinuto samo iz razloga propisanih u članu 196. Zakona o obligacionim odnosima. Članom 196. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu, a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. Sa štetnikom se izjednačava lice koje je obavezano da plaća rentu, što je ovde tužilac.

Za ukidanje rente zahteva se da su znatnije promenjene okolnosti u odnosu na one koje su postojale u vreme donošenja ranije presude o dosudi rente i koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. To su relevantne okolnosti vezane za oštećeno lice kao poverioca, na osnovu kojih se postavlja pitanje izmene odluke o dosuđenoj renti. Suma osiguranja važeća na dan štetnog događaja kojom je ograničena obaveza društva za osiguranje i njena iscrpljenost isplatama na ime rente ne spadaju u takve okolnosti, jer je sud o njima vodio računa prilikom donošenja odluke kojom je utvrdio pravo na rentu.

Stoga se revizijom tuženog osnovano ukazuje da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Imajući u vidu da iz razloga koji su ovde navedeni, tužilac nije dokazao da je za ukidanje rente tuženom nastupio uslov propisan članom 196. Zakona o obligacionim odnosima, preinačene su drugostepena i prvostepena presuda i odbijen je tužbeni zahtev, na osnovu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluka o troškovima celog postupka doneta je primenom odredbe člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, tako što je prema određenom zahtevu tuženog, obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove za sastav odgovora na tužbu 9.000,00 dinara, za sudske takse za odgovor na tužbu 950,00 dinara, za zastupanje na jednom ročištu 13.500,000 dinara, za sastav žalbe 18.000,00 dinara, za taksu za žalbu 1.900,00 dinara i za odluku po žalbi 1.900,00 dinara, za sastav revizije 18.000,00 dinara, za sudsku taksu za reviziju 3.800,00 dinara i za taksu za odluku po reviziji 5.700,00 dinara, ukupno 69.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, primenom odredaba člana 153. ZPP, Zakona o sudskim taksama, Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i člana 277. stav 1. ZOO.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković