Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1484/23 od 31.05.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojio žalbu tuženog i preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 10645/22 od 06.03.2023. godine u pobijanom delu odluke o glavnom zahtevu i troškovima postupka tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.617.200,00 dinara, da se utvrdi da je tuženi nosilac javne svojine na eksproprisanoj nepokretnosti – kat.parceli br. .../... KO ..., ukupne površine 311m2, upisane u list nepokretnosti ... KO ... i da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude o svom trošku izvrši pred nadležnim RGZ-SKN Novi Sad III upis prava svog vlasništva-javne svojine na navedenoj nepokretnosti, što bi tužilac bio dužan priznati i trpeti, da na ime pribavljanja pismena i dokumentacije za potrebe ovog postupka isplati tužiocu iznos od 10.615,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom a obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 16.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 16.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnnost pobijane presude, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bez uticaja je ukazivanje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 313. ZPP, budući da se ne radi o povredi učinjenoj pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kat.parcele .../..., vinograd treće klase, površine 311m2, upisane kao zemljište u građevinskom području. Predmetna parcela je namenjena za javnu saobraćajnu površinu – regulaciju ulice na terenu nepodesnom za izgradnju, na osnovu Plana regulacije Sremske Kamenice sa okruženjem („Službeni list Grada Novog Sada“ br. 32/13 i 9/2021) i Plana detaljne regulacije Staroiriškog puta sa delom Paragova u Sremskoj Kamenici („Službeni list Grada Novog Sada“ br. 24/11). Ova parcela se koristi kao dvorište uz objekat izgrađen na kat.parceli 2708/5 zajedno sa kat.parcelom 2708/6. Ograđena je sa svoje istočne strane prema kat.parceli .../... koja po faktičkom stanju predstavlja pristupni put a na granici parcele je postavljena drveno-metalna kapija. Sa ostalih strana ograđena je žičanom ogradom. Krajnji severoistočni i krajnji zapadni i jugozapadni deo predmetne parcele nadvisuje vazdušni vod telekomunikacione mreže. Lokalitet predmetne parcele opremljen je i podzemnim vodom gasovodne mreže koji se nalazi na susednoj kat.parceli .../... . Postupak eksproprijacije nikada nije vođen, niti je tužiocu isplaćena bilo kakva naknada zbog ograničavanja mogućnosti korišćenja predmetne parcele obuhvaćene važećim planskim dokumetnima. Tržišna vrednost predmetne parcele utvrđena veštačenjem putem veštaka građevinske struke u iznosu od 1.617.200,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev sa pozivom na član 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije, odredbe člana 1, 41. stav 2 i 72. Zakona o eksproprijaciji, te člana 2, 10. stav 2. i 18. stav 1. Zakona o javnoj svojini i člana 20. stav 1. tačka 12. i 24. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi. Po stanovištu prvostepenog suda, tužiocu pripada odgovarajuća novčana naknada jer je radnjama tuženog povređeno njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Donošenjem planskih dokumenata predmetna parcela je predviđena kao javno građevinsko zemljište za izgradnju ulice, čime je pravo tužioca na korišćenje ove nepokretnosti u znatnoj meri ograničeno u punom svojinskom obimu i kapacitetu i nametnut mu je teret neizvesnosti time što je višegodišnjim neprivođenjem nameni stvorena izvesnost da će u jednom momentu predmetna nepokretnost biti i faktički oduzeta tužiocu i privedena urbanističkoj nameni, a tužilac kao vlasnik zemljišta ne sme da trpi štetne posledice propuštanja nadležnih organa tuženog da u tako dugom periodu sprovedu postupak eksproprijacije. Naime, tužilac u prethodnih 11 godina nije u mogućnosti da na parceli gradi bilo kakve objekte, jer na njoj nije dozvoljena gradnja a ekonomski nije opravdana izgradnja čak ni pomoćnih, montažnih i poljoprivrednih objekata jer bi takva gradnja bila nezakonita pa je na tržištu predmetna parcela nekonkurentna iz tog razloga.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravno stanovište prvostepenog suda. Po nalaženju drugostepenog suda, budući da se predmetna parcela i dalje koristi kao dvorište uz objekat, u takvoj situaciji isplata tražene novčane naknade u visini tržišne vrednosti zemljišta nije osnovana. Naime, za isplatu ovako opredeljene novčane naknade nije dovoljno da je zemljište planskim aktima jedinice lokalne samouprave određeno za javnu površinu, već je nužno da je zemljište i neposredno oduzeto i da se koristi kao javna površina, čime bi vlasnik bio onemogućen da ostvaruje svoja prava u punom obimu a što ovde nije slučaj. U konkretnom slučaju, tužilac nije ograničen u ostvarivanju svojinskih ovlašćenja na predmetnoj parceli jer istu koristi na isti način kao i pre donošenja planskog dokumenta. Osim toga, tužilac nije pružio dokaze da je tražio izmenu planskog akta niti da je planirao gradnju objekta na spornoj parceli a i nadalje, sve do privođenja zemljišta planiranoj nameni kao upisani vlasnik istom može slobodno raspolagati.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o eksproprijaciji, javni interes za eksproprijaciju može da se utvrdi, ako je u skladu sa zakonom donet odgovarajući planski akt, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. U konkretnom slučaju, doneti su planski dokumenti kojima je obuhvaćena predmetna parcela, kojima je ona predviđena za površinu javne namene-delove regulacija ulica. Međutim, po stanovištu ovog suda, pri oceni da li je donošenjem ovih dokumenata povređeno pravo tužioca na imovinu koje je garantovano Protokolom broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, moraju se uzeti u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja i tužilac mora pružiti dokaze na okolnost povrede ovog njegovog prava.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da tužilac nije lišen poseda predmetne nepokretnosti, niti je ona privedena nameni iz planskog dokumenta. Predmetnu nepokretnost tužilac i dalje koristi kao dvorište, odnosno na način kako su to činili njegovi pravni prethodnici i on pre donošenja planskih dokumenata, iz čega sledi da tužilac nije ograničen u načinu i obimu korišćenja predmetne nepokretnosti. Dalje, tužilac nije pružio dokaze na okolnost nemogućnosti eventualne prodaje te parcele (ograničenje u pogledu ovlašćenja raspolaganja svojom stvari), niti da je planirao izgradnju na parceli.

Prema odredbama Zakona o planiranju i izgradnji pravo države i jedinice lokalne samouprave je da planskim aktima vrše urbanistička planiranja, naročito u većim gradovima kao što je Novi Sad što je u javnom interesu. U konkretnom slučaju po stanovištu ovog suda, ovakva aktivnost lokalne samouprave nije dovela do ograničenja prava svojine tužioca, iz iznetih razloga, pa je pravilna odluka drugostepenog suda kojim je pobijana presuda preinačena odbijanjem tužbenog zahteva tužioca za isplatu tržišne vrednosti predmetne parcele i utvrđenje prava javne svojine u korist tuženog.

Pravilna je odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 150, 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković