Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene sudske zaštite je opoziv ugovora o poklonu zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca. U parnicama sa ovim zahtevom odluka o osnovanosti zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Stepen grube, očigledne ili velike nezahvalnosti jeste pravni standard koji se ceni prema konkretnim okolnostima, a pre svega prema prirodi odnosa u kome su poklonodavac i poklonoprimac. Stoga taj standard podrazumeva objektivan i subjektivan element. Objektivni element je nezahvalno ponašanje suprotno društveno - moralnim zahtevima, a subjektivni elemenat obuhvata očekivani odnos između poklonodavca i poklonoprimca s obzirom na njihove krvne, porodične i druge veze. Za ocenu ovog standarda i ispunjenosti uslova za opoziv poklona zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca jesu i pravila iz Paragrafa 561. do 568. Srpskog građanskog zakonika, koje se primenjuju na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni list FNRJ“, br. 86/46, 105/46 i 96/47). Prema odredbi člana paragrafa 566. tog zakonika, ko je učinio poklon ne može ga vratiti natrag, osim osobitih slučajeva koji su predviđeni paragrafom 567, prema kome su to slučajevi ako darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može, ili ako poklonoprimac učini veliku neblagodarnost prema poklonodavcu nanoseći mu povredu životu, telu, časti, narušavajući njegovu slobodu i imanje. Međutim, ovim pravilom nisu ograničeni vidovi velike nezahvalnosti poklonoprimca usled koje poklonodavac može opozvati ili poreći poklon. Cene se sve okolnosti slučaja, u kojima se ispoljava vladanje poklonoprimca i njegovi odnosi sa poklonodavcem, polazeći od njihovog odnosa kakav je bio u vreme poklona pa nadalje, uvek imajući u vidu prirodu veze između poklonodavca i poklonoprimca.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, utvrđene činjenice u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Zbog iznetog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 24.10.2017. godine, a označena vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara, što ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan odnošenja tužbe. Kako je označena vrednost spora niža od vrednosti propisane članom 403. stav 3. ZPP, to je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković