Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je zbog pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Tužiocu su na reviziju blagovremeno odgovorili.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog zbog odstupanja pobijane presude od sudske prakse u primeni pravila o odgovornosti za pravne nedostatke (zaštita od evikcije), u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvređenom činjeničnom stanju, sada pokojni tužilac DD, kao prodavac i tuženi kao kupac dana 07.04.2010. godine, zaključili su ugovor o kupoprodaji na osnovu kojeg je tužilac predao tuženom svoje polovno vozilo marke Porsche Boxter, registarske oznake .., crvene boje, za koje vozilo je od tuženog na ime kupoprodajne cene primio automobil marke Mercedes Benz SLK 200 kompresor, reg. oznaka .., koje se vodilo na ĐĐ iz ..., s tim što je tuženi kao kupac ovog vozila imao overeno ovlašćenje da može da ga proda i otuđi. Ostatak kupoprodajne cene iz ugovora zaključenog sa tužiocem, tuženi je dao u iznosu od 2.300 evra i za ostatak od 700 evra predao je tužiocu zlatan lanac. Ovaj ugovor realizovan je u celosti, međutim, nakon izvršene provere od strane MUP-a RS PU Leskovac, PS Vlasotince, od tužioca je oduzeto vozilo koje mu je predao tuženi, nakon čega je protiv obojice vođen prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Leskovcu, Odeljenje u Vlasotincu i rešenjem Pr 3813/11 od 07.05.2012. godine oglašeni su krivim zbog prekršaja iz člana 64. stav 1. u vezi člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona RS, te kažnjeni novčanim kaznama.

Polazeći od činjenice da je sada pokojni tužilac DD tuženom predao svoje vozilo bez pravnih nedostataka, a da je tuženi njemu predao svoje vozilo koje je imalo pravne nedostatke i koje je od njega oduzeto iz tih razloga, tuženi je u obavezi da njegovim naslednicima, ovde tužiocima, naknadi štetu na koju je obavezan primenom odredbi članova 154. stav 1. i 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, obračunatu u visini vrednosti oduzetog vozila prema cenama na dan obavljenog veštačenja 15.08.2023. godine u iznosu od 1.094.733,00 dinara, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.05.2010. godine kao dana oduzimanja vozila pa do konačne isplate.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iako su ugovarači sada pok. tužilac DD i tuženi GG ugovor koji su zaključili dana 07.04.2010. godine imenovali kao kupoprodajni ugovor, uz označavanje sada pok. tužioca DD kao prodavca, a tuženog GG kao kupca, zaključeni ugovor predstavlja po svojim bitnim elementima ugovor o razmeni iz člana 552. stav 1. ZOO. Ovo stoga što su se istim ugovarači obavezali jedan prema drugom na predaju stvari – automobila koji se razmenjuju, tako da svaki od njih stekne pravo svojine na predatom automobilu, sve ovo bez obzira na činjenicu što se prestacija tuženog koji je u ugovoru označen kao kupac, nije sastojala samo u predaji automobila, već i delimično u predaji novca, odnosno, zlatnog lanca. Međutim, s obzirom da je reč o dvostrano obaveznom i teretnom ugovoru, odnosno ugovoru sa naknadom kod kojeg, prema odredbi člana 121. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, svaki ugovarač odgovara za pravne nedostatke ispunjenja i dužan je da štiti drugu stranu od prava i zahteva trećih lica kojima bi njeno pravo bilo isključeno ili suženo, nižestepeni sudovi su bili dužni da primene na obaveze prenosioca odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na odgovornost prodavca za pravne nedostatke, kako to propisuje odredba člana 121. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, a što je u konkretnom slučaju izostalo.

Prema odredbi člana 508. Zakona o obligacionim odnosima, zaštita od evikcije podrazumeva da prenosilac prava svojine na stvari garantuje da prodata stvar nije predmet svojine ili neke opravdane pretenzije trećeg lica, odnosno da u vršenju prava svojine kupac neće biti isključen ili ograničen pravom trećeg. Sankcija za pravni nedostatak zbog kojeg dođe do oduzimanja stvari, pored raskida ugovora po samom zakonu, jeste i pravo na naknadu pretrpljene štete, međutim, da bi ugovarač ovo pravo ostvario, mora ga vršiti u roku propisanom odredbom člana 515. ZOO, jer u suprotnom dolazi do gubitka prava.

Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godine dana od dana saznanja za postojanje prava trećeg, ali ako je treće lice pre isteka tog roka pokrenulo spor, a kupac pozvao prodavca da se u spor umeša, pravo kupca gasi se tek istekom 6 mesci po pravnosnažno okončanom sporu (član 515 ZOO). Propisani rokovi su prekluzivne prirode i o njima sud vodi računa po službenoj dužnosti, te se njihovim propuštanjem gase prava kupca po osnovu odgovornosti prodavca za pravne nedostatke. Prekluzivni rok je zakonom određeni protek vremena posle čijeg isteka određeno pravo prestaje da postoji ako ga njegov titular ne vrši u tom roku, što znači da je kupac dužan da u propisanom roku podnese tužbu za ostvarivanje svojih prava, inače se gase.

Kako nižestepeni sudovi nisu utvrđivali činjenice od značaja za primenu pravila o odgovornosti za pravne nedostatke, ni činjenice od značaja za ostvarivanje ovog prava, nižestepene presude su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju, prvostepeni sud će upotpunuti činjenično stanje u smislu izloženog, pri čemu će, u slučaju da zaključi da nije došlo do gubitka prava te da tužioci imaju pravo na naknadu štete, imati u vidu odredbu člana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj se visina naknade štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, te da, pošto je reč o naknadi nenovčane materijalne štete koja se dosuđuje u novcu prema cenama u vreme presuđenja, zatezna kamata teče od dana donošenja prvostepene presude, kojom je visina naknade određena.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković