Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Saša Filipović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Sanja Mandarić, advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2130/23 od 16.05.2024. godine, u sednici održanoj 19.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2130/23 od 16.05.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2130/23 od 16.05.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P 940/21 od 21.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine ugovor o doživotnom izdržavanju OPU broj 364-2020 od 29.04.2020. godine sačinjenom kod javnog beležnika Ivana Petrovića, zaključenim između pok. GG, kao primaoca izdržavanja i tuženih, kao davaoca izdržavanja. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženima solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 156.006,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada se steknu uslovi za izvršnost presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, oslobođeni su tuženi obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2130/23 od 16.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalbe tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Tuženi su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Naime, predmet tražene pravne zaštite je raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, a pravnosnažnom presudom je tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kao u ovoj pravnoj stvari, u situaciji, kada nisu ispunjeni uslovi za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju, a poštujući pravila o odlučivanju u granicama postavljenih zahteva iz člana 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku, da sudovi ne odluče o ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, jer takav tužbeni zahtev i nije postavljen. Imajući u vidu navedeno ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pri čemu tužilac revizijom ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji. Pored toga, navodima revizije osporava se i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, niti predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju podneta je 24.05.2021. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora na 2.700.600,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković