U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Dragoslav Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Radivoje Jović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1031/17 od 24.08.2017. godine, u sednici održanoj 29.08.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1031/17 od 24.08.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4023/16 od 23.12.2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi ništavim i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o zajmu zaključen 01.03.2008. godine između tuženog BB kao zajmodavca i tužioca AA, kao zajmoprimca i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 539.150,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1031/17 od 24.08.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4023/16 od 23.12.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Iz sadržine revizije proizilazi da se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, što je isticano u postupku po žalbi. Imajući u vidu da se drugostepeni sud pravilno izjasnio o nepostojanju naznačene povrede odredbe parničnog postupka u drugostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, kao revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je vlasnik firme „VV“ DOO sa sedištem u ... . Delatnost te firme je poslovanje u vezi sa nekretninama. Tuženi BB je imao nameru da uloži svoja sredstva u nekretnine u ... pa ga je GG upoznao sa tužiocem. Parnične stranke su se usmeno dogovorile o zajedničkom projektu izgradnje hotela u ... i u tom cilju je u kancelariji advokata DD iz ... dana 31.05.2007. godine zaključen ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću „ĐĐ“ DOO, sa sedištem u ... . Osnivači naznačenog privrednog društva su preduzeće „EE“ iz Reublike ..., čiji je vlasnik ŽŽ, koga je tuženi, kao prijatelj zastupao u pregovorima oko osnivanja preduzeća, ZZ, preduzeće „VV“ DOO, zastupano od strane tužioca, i GG, koji je imenovan za direktora novoosnovane firme. U cilju realizacije poslova saradnje, preduzeće „VV“ DOO dana 28.09.2007. godine od „II“ AD ... je kupilo stambenu zgradu i dvorište u ..., u ... broj ..., po ceni od 400.000 evra, koja cena je od strane kupca isplaćena u celosti. Finansiranje kupovine i izgradnja hotela uglavnom je vršeno putem stranih ulaganja, na način da su strani ulagači na privatne račune tužioca i GG uplaćivali sredstva u svrhu realizacije projekta, a koja su se potom putem pozajmica osnivača „VV“ DOO uplaćivana na račun ovog preduzeća. Tako je 19.02.2008. godine JJ na privatni račun tužioca uplatio 75.000 evra putem ... doznake, te je 07.07.2008. godine usledilo zaključivanje ugovora o pozajmici iznosa od 2.984.571,00 dinara između „VV“ DOO kao zajmodavca i „ĐĐ“ DOO kao zajmoprimca. Parnične stranke su imale brojne poslovne poduhvate, a tokom višegodišnje saradnje je došlo do razvijanja prijateljskih odnosa među njima. Tužilac je od tuženog zatražio pozajmicu 75.000 evra. Tuženi mu je oko nove 2007/08 godine, kao dobrom prijatelju, ovaj iznos dao na ruke bez potpisivanja priznanice uz usmeni dogovor da rok vraćanja zajma bude dva meseca. Na insistiranje supruge tuženog KK (koja mu je u to vreme bila devojka), tuženi je zatražio da tužilac potpiše ugovor o zajmu što je tužilac i učinio 01.03.2008. godine. U tom ugovoru je navedeno da tuženi tužiocu predaje na ruke 75.000 evra, sa rokom vraćanja od 60 dana, a da tužilac kao zajmoprimac garantuje vraćanje pozajmljenog novca celokupnom svojom nepokretnom i pokretnom imovinom, a da će po vraćanju celokupnog ugovorenog iznosa, zajmodavac zajmoprimcu izdati potvrdu o vraćanju zajma. Usled nedostatka sredstava projekat izgradnje hotela u ... u ... nije realizovan. Došlo je do poteškoća u poslovnoj saradnji parničnih stranaka i u njihovim drugim zajedničkim aražmanima. Tužilac nije vratio tuženom pozajmicu od 75.000 evra, a tuženi je 15.08.2011. godine podneo tužbu protiv ovde tužioca radi vraćanja naznačenog iznosa. Postupak po toj tužbi se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod P 7267/11 i postupak je u vreme donošenja prvostepene presude bio u prekidu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to član 557. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilno je zaključeno da je ugovor o zajmu punovažan pravni posao, da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, dobrim običajima i moralom da je motiv za zaključenje predmetnog ugovora o zajmu u skladu sa odredbom člana 557. ZOO. Naznačenim članom je propisano da je zajmodavac dužan da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili koji drugih zamenljivih stvari, a zajmodavac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca odnosnu istu količinu stvari iste vreste i istog kvaliteta.

Evidentno je da je došlo do zaključenja ugovora između tužioca kao zajmoprimca i tuženog kao zajmodavca. U predviđenom roku tužilac nije vratio pozajmljeni novac, pa su pravilno nižestepeni sudovi ocenili da je tužbeni zahtev tužioca za utvrđivanje ništavosti ugovora neosnovan. Činjenica, da u mentu zaključenja ugovora nije dat novac od strane tuženog tužiocu, obzirom da je isti novac dobio pre zaključenja ugovora nije od posebnog značaja na okolnost da se može smatrati da je takav ugovor ništav i ne proizvodi pravno dejstvo, a ovo iz razloga što je evidentno da je novac od strane tuženog kao zajmodavca predat tužiocu kao zajmoprimcu, ali da isti u ugovorenom roku novac nije vratio. Činjenica da su stranke potpisale ugovor bez ikakve overe nije od posebnog značaja iz razloga što zakon ne propisuje obaveznost overe ugovora o zajmu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode iz revizije kojima se osporava zakonitost nižestepene odluke ali nalazi da se navodima u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se saglasno članu 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić