Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13–US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23– dr. zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe zakona za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu tužioca. Primenom pravila o teretu dokazivanja odbijen je tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete u odnosu na tuženu Tehničku školu Smederevo, u činjeničnoj i pravnoj situaciji u kojoj je tužilac, kao policijski službenik, obezbeđivao skup učenika u školskom dvorištu povodom završetka školske godine, kada mu je prvotuženi iznenada zadao udarac otvorenom šakom, pesnicom, da je povodom opisanog događaja prvotuženom kao maloletnom licu u krivičnom postupku izrečena posebna obaveza zbog izvršenog krivičnog dela napad na službeno lice, a da je do incidenta došlo nakon završetka proslave pri čemu je škola preduzela sve radnje da spreči nastanak štete. Imajući u vidu navedeno, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tužilac uz reviziju nije priložio sudske odluke koje bi potkrepile njegovu tvrdnju o postojanju različitog postupanja sudova u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna, pa nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako u konkretnom slučaju visina potraživanja tužioca (200.000,00 dinara), ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP, jer je reč o sporu male vrednosti.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković