Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavovima trećem i četvrtom izreke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu drugostepenu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 81, 133. stav 1. i stav 2, 141. stav 1, 2. i 3. kao i člana 143.ZPP, budući da je drugostepeni sud izvršio dostavu pismena tuženom na adresu poslednjeg poznatog prebivališta na teritoriji … (ul. ... broj ... koja predstavlja adresu prebivališta njegovih roditelja) preko sudskog dostavljača shodno odredbi člana 141. stav 2. ZPP važećeg u vreme odlučivanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/11). Takođe, tuženi je tokom trajanja drugostepenog postupka bio zastupan od strane privremenog zastupnika koji mu je bio postavljen u smislu člana 81.stav 1. i 2. tačka 4. ZPP, imajući u vidu hitnost postupanja u ovoj vrsti spora koji se, pored razvoda, odnosi na poveravanje i izdržavanje maloletnog deteta u čijem najboljem interesu se postupak mora sprovesti bez odlaganja. Prihvatanje predloga privremenog zastupnika tuženog koji je drugostepeni sud odbio za pribavljanje izveštaja od više (bez navođenja kojih) zatvorskih i bolničkih ustanova u … o tome da li se tuženi eventualno nalazi kod njih, po pravilnoj oceni drugostepenog suda, značajno bi doprinelo odugovlačenju ovog postupka i bilo suprotno načelu njegove hitnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u toku trajanja braka parničnih stranaka koji je zaključen dana ....godine, rođeno je zajedničko mal. dete VV ...godine. Bračni odnosi supružnika poremećeni su od 2009.godine, a faktička zajednica života prestala je 2011.godine. U vreme podnošenja tužbe tuženi se nalazio na izdržavanju kazne zatvora u Republici Francuskoj. Tužilja sa maloletnim detetom živi u porodičnoj kući svojih roditelja. Zaposlena je u Preduzeću „...“ kao ... i ostvaruje mesečnu zaradu u visini od oko 350 evra (na ruke joj se isplaćuje iznos od 20.000,00 dinara). Ne poseduje nepokretnosti na svoje ime pošto je otuđila kuću u ul. ... za iznos od 35.000 evra. Vlasnik je vozila marke „ ...“ 2004.godište. Tuženom nije bila moguća dostava tužbe i poziva na ročišta na poslednjoj adresi prebivališta na teritoriji Republike Srbije (ul. ... broj ... koja je predstavljala poslednje zajedničko prebivalište parničnih stranaka) te mu je postavljen privremeni zastupnik. Od Ambasade Republike Francuske pribavljen je izveštaj da se tuženi nalazi u pritvorskoj jedinici u Francuskoj od 27.10.2011.godine (do 16.04.2014.godine). Shodno izveštaju Gradskog centra za socijalni rad … – Odeljenje ..., u najboljem interesu maloletnog deteta, imajući u vidu njegov uzrast, pol, emocionalne i razvojne potrebe je da se poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, jer se ona pokazala kao adekvatan roditelj, dok mišljenje i stavovi oca deteta, ovde tuženog, nisu mogli biti sagledani zbog nemogućnosti da se sa njim stupi u kontakt, iz kog razloga centar nije bio u mogućnosti da predloži model viđanja mal. deteta sa ocem. Mal. VV pohađa ... razred OŠ, trenira fudbal zašta tužilja mesečno plaća iznos od 4.500,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je, nakon što je otklonio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374 stav 2 tačka 7 ZPP, koja je učinjena u postupku pred prvostepenim sudom, u smislu čl. 16, 41. i 210. stav 1. Porodičnog zakona Republike Srbije, razveo brak parničnih stranaka. Prihvatajući nalaz i mišljenje Gradskog centra za socijalni rad u …, poverio je maloletno dete majci, ovde tužilji, na samostalno vršenje roditeljskog prava te obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju mal. deteta počev od 21.02.2012.godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj presudi je pravilno primenjeno materijalno pravo, odnosno odredbe člana 41, 6, 77, 266. Porodičnog zakona, te odredbe člana 3. Konvencije o pravima deteta kada je, uz rukovođenje najboljim interesom mal. deteta, odlučeno da se dete poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, te obavezan tuženi da njegovom izdržavanju doprinosi sa iznosom od 10.000,00 dinara. Odluka o visini obaveze izdržavanja mal. deteta doneta je pravilnom primenom odredaba čl.154. stav 1. u vezi čl. 160. i 162. navedenog zakona, te dovoljno i valjano obrazložena pobijanom presudom. U pitanju je minimalna suma u skladu sa zakonskim kriterijumima, koja je podložna promeni pod uslovima iz čl.164. istog zakona.

Iz tih razloga nisu osnovani revizijski navodi koji se odnose na pogrešnu primenu materijalnog prava. Takođe, suprotno revizijskim navodima, u situaciji kada ni u toku trajanja postupka pred drugostepenim sudom tuženi nije uzeo aktivno učešće u postupku, ni lično ni pismenim izjašnjenjem (iako mu je prema navodima tužilje i njegovog privremenog zastupnika poznato da se pred sudom vodi ovaj postupak), niti je Centar za socijalni rad bio u mogućnosti da predloži model viđanja mal. deteta sa ocem (zbog nemogućnosti da se sa njim stupi u kontakt), sud nije mogao da odluči o modelu viđanja deteta sa ocem. U svakom slučaju, tuženi može u svakom trenutku ( u odsustvu sporazuma sa majkom mal. deteta) zatražiti od organa starateljstva i suda da se uredi model po kome će održavati lične odnose sa mal. detetom.

Sud je imao u vidu i ostale revizijske navode ali je našao da ne utiču na zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić