Postupak pred Osnovnim sudom u Novom Sadu je pokrenut 30.05.2019. godine. Predmet postupka je vršenje roditeljskog prava. Uz zahtev da se samostalno vršenje roditeljskog prava poveri majci, traženo je da se uredi način održavanja ličnih odnosa između tuženog i mal. BB i tuženi obaveže da novčano doprinosi izdržavanju mal. BB. Oba roditelja mal. BB imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji.

U postupku je utvrđeno da tužilje AA i mal. BB od 2019. godine žive u Kelnu u Saveznoj Republici Nemačkoj. Uobičajeno boravište deteta je u Kelnu, a tuženog u Belgiji. Nije sporno da se pod okolnostima zasnovanog uobičajenog boravišta deteta u Kelnu, tuženi sa adrese u Belgiji obratio Osnovnom sudu u Kelnu radi regulisanja viđanja sa mal. BB u 2021. godine i da je od strane tog suda 21.05.2021. godine doneta odluka o pravu da se sa mal. BB viđa u Kelnu, uz nadzor nadležne službe Savezne Republike Nemačke.

Rukovodeći se uobičajenim boravištem deteta, nižestepeni sudovi su ocenu o međunarodnoj nenadležnosti domaćeg suda zasnovali na odredbama člana 1, 3, 5. i 17. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece, ne uzimajući u obzir činjenice o vremenu pokretanja postupka i sadržini spora pred domaćim sudom.

U konkretnom slučaju, postupak je pokrenut pred Osnovnim sudom u Novom Sadu tužbom podnetom 30.05.2019. godine. Taj sud je vodio postupak meritorno o predmetu spora kojim je zahtevano da se detetu rođenom van braka majka odredi za roditelja koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, obaveže otac na plaćanje doprinosa dečijem izdržavanju, a lični odnosi između deteta i oca urede na način kako je određeno da se održavaju u gradu Kelnu pred nadležnom službom u predmetu označenog broja. Međutim, kada se našao u situaciji da je usvojen predlog tuženog za ponavljanje postupka, pa je sa raspravljanjem nastavljeno, Osnovni sud u Novom Sadu se oglasio aspolutno nenadležnim, ukinuo sprovedene radnje u postupku i tužbu odbacio, a drugostepeni sud podržao stanovište prvostepenog suda, uz date razloge koji u ovom slučaju nisu održivi.

Konvencija o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece, potvrđena zakonom objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije-međunarodni ugovori broj 20/2015, sa primenom u Republici Srbiji od 01.01.2016. godine, u skladu sa odredbom člana 16.stav 3. Ustava Republike Srbije postala je sastavni deo domaćeg pravnog poretka i neposredno se primenjuje. Odredbom člana 4. Konvencije predviđeno je da se ona ne primenjuje, između ostalog pod tačkom d) na obaveze izdržavanja, a do primene konvencijskog rešenje o nadležnosti suda države uobičajenog boravišta deteta iz odredbe člana 5. ne može doći po službenoj dužnosti, kako sledi iz propisivanja pravila o atrakciji nadležnosti u članu 10. Konvencije.

Odredbama Konvencije u članu 5. je propisano da sudski ili upravni organi države ugovornice u kojoj dete ima uobičajeno boravište nadležni su da odrede mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta (član 5); mere na koje se Konvencija odnosi predviđene su u članu 3; u članu 13. je propisano da organi države ugovornice nadležni za određivanje mera zaštite ličnosti i imovine deteta na osnovu odredbi članova 5 - 9 dužni su da se uzdrže od odlučivanja ako su u trenutku pokretanja postupka već bile zatražene slične mere od organa druge države ugovornice, nadležnih na osnovu čl. 5-10, a njihovo razmatranje je još uvek u toku; u članu 14. da mere određene na osnovu čl. 5-10 ostaju na snazi u granicama onoga što je njima predviđeno čak i kada, usled promenjenih okolnosti, više ne postoji osnov na kome je nadležnost bila zasnovana, sve dok ih organi nadležni prema ovoj Konvenciji ne izmene, zamene ili ukinu.

U vidu je trebalo imati da mera određena radi zaštite prava na viđanje deteta sa ocem od strane Osnovnog suda u Kelnu ima dejstvo ograničeno na teritoriju te države shodno odredbi člana 12. stav 1. navedene Konvencije i njome se ne iscrpljuje zaštita prava i ličnosti deteta, koja uključuje regulisanje statusnog pitanja i njime uslovljenog prava deteta na izdržavanje od roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo.

Prema prvobitno uspostavljenoj nadležnosti, domaći sud je imao zadržati nadležnost i primeniti svoje pravo u skladu sa članom 15. stav 1. i 2. navedene Konvencije.

Iz iznetih razloga, po oceni Vrhovnog suda, odluke nižestepenih sudova donete su uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. u vezi sa članom 16. stav 1. ZPP, na koju je revizija tužilja osnovano ukazala.

S obzirom na izneto, primenom člana 415. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP. Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković