.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22744/2024
05.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Đukanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Tadić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 653/24 od 25.07.2024. godine, u sednici održanoj 05.02.2026. godine, doneo je
REŠENJE
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 653/24 od 25.07.2024. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena reviziji tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 653/24 od 25.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ubu P 139/24 od 29.04.2024. godine, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime neosnovanog obogaćenja plati iznos od 198.122,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.04.2024. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 653/24 od 25.07.2024. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužioca na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu vrati više naplaćen iznos na ime izdržavanja (pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je prestala obaveza tužioca za izdržavanje tuženog) primenom člana 210. Zakona o obligacionim odnosima. U vezi ovog pravnog pitanja Vrhovni sud Srbije je u presudi Rev 2206/08 od 17.09.2010. godine izrazio stav da ono što je dato na ime izdržavanja predstavlja izvršenje prirodne (naturalne) obaveze ili moralne dužnosti u smislu člana 213. Zakona o obligacionim odnosima, sa pravnim posledicama utvrđenim tim članom i da se ne može tražiti ono što je dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti. Imajući u vidu napred navedeno, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku, po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5 ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 18.03.2024. godine, a vrednost predmeta spora je 198.122,54 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, sa kojih razloga je primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
