Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Dobrile Strajina, Nadežde Vidić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik advokat Dragan Gašić iz ..., protiv tuženih BB iz ..., opština ... i VV iz ..., kao pravnih sledbenika pok. GG iz ..., koje zastupa advokat Radiša Jović iz ..., radi predaje nepokretnosti u državinu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2510/24 od 16.07.2024. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2510/24 od 16.07.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2510/24 od 16.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 46/2024 od 03.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu predaju u državinu tri lokala – poslovnog prostora koji se nalaze u Kuršumliji na adresi označenoj u ovom stavu izreke, ukupne površine 135 m2 na kat.parceli .. k.o. Kuršumlija i koji su upisani u listu nepokretnosti broj .. k.o. Kuršumlija. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 78.400,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2510/24 od 16.07.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvređenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je osnov predaja nepokretnosti u državinu, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, a na osnovu koga je ocenjeno da tužilac nije aktivno legitimisan da traži predaju nepokretnosti, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Revident nije uz reviziju priložio drugačije odluke sudova koje bi bile predmet ocene ispunjenosti uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji. Bez uticaja je pozivanje revidenta na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava jer ovi zakonski razlozi nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije, koja se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi predaje nepokretnosti tužilac je podneo 05.05.2021. godine, a utvrđena vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara, te vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković