Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22825/2023
07.12.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Dejan Živković advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Mile Petković advokat iz ... i parnici radi izdržavanja tužilje maloletne VV iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka BB iz ..., koju zastupa Mile Petković advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., odlučujući o reviziji tužilje mal. VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 216/2023 od 01.06.2023. godine, na sednici održanoj 07.12.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje maloletne VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 216/2023 od 01.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P2 5/23 od 20.02.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 28.03.2023. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi AA iz ... da učestvuje u izdržavanju mal. tužilje VV mesečnim iznosom od 20% od svoje zarade umanjene za iznos poreza i doprinosa za socijalno osiguranje do 15. u mesecu za tekući mesec, počev od 15.11.2021. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, a da dospele neisplaćene rate isplati odjednom sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svake do isplate, dok je odbijen zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 35%. Stavom drugim izreke, uređeno je održavanje ličnih odnosa oca AA sa mal. ćerkom VV, na način bliže određen tim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 216/2023 od 01.06.2023. godine odbijene su žalbe maloletne tužilje i tužioca i potvrđena u stavovima prvom i trećem izreke navedena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu maloletna tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), čije se odredbe u ovoj pravnoj stvari primenjuju na osnovu člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene procesnih odredaba, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom zato neosnovano ukazuje. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi s čl. 8. i 231. stav 2. ZPP, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom.

Parnica P2 125/21 po tužbi za izdržavanje mal. tužilje protiv tužioca spojena je 20.02.2023. godine radi zajedničkog raspravljanja sa brakorazvodnom parnicom koju je pokrenuo tužilac.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, presudom ranije donetom u ovom postupku (P2 116/21 od 29.09.2022. godine) razveden je brak zaključen ...2011. godine između tužioca i zakonske zastupnice mal. tužilje, koja je rođena ...2011. godine i poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilac je zaposlen u ..., sa prosečnom zaradom od oko 85.000,00 dinara a ostvaruje i dopunske prihode od 8.000,00 dinara mesečno kao ... sudija. Stanuje u iznajmljenom stanu za koji plaća mesečnu zakupninu od 100 evra i naknadu komunalnih troškova od oko 5.000,00 dinara. Nema obavezu izdržavanja drugih lica. Zakonska zastupnica mal.tužilje je u radnom odnosu u DOO „GG“ i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 41.000,00 dinara. Ni ona nema obavezu izdržavanja prema drugim licima. Sa mal. tužiljom stanuje u kući tužiočevih roditelja koji im obezbeđuju ishranu i snose troškove održavanja kuće. Maloletna tužilja pohađa četvrti razred osnovne škole i za podmirenje njenih potreba (za ishranom, higijenom, odevanjem, školovanjem, rekreacijom, dokolicom i sl) potreban je mesečni iznos od 23.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo pri odlučivanju o visini obaveze tuženog u izdržavanju maloletnog deteta.

Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11, 6/15) je propisano (član 160) da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1); da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2); da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162. stav 3).

Sudovi su u kontekstu navedenih zakonskih odredaba, pravilno zaključili da je tužilac dužan da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje dosuđenim mesečnim iznosom. Nisu osnovani navodi revizije maloletne tužilje kojima se ukazuje da je dosuđeni iznos prenisko odmeren i da ne odgovara ukupnim potrebama deteta, ni ostalim okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja. Potrebe mal. tužilje u ovom postupku, odgovarajuće njenom uzrastu, pravilno su utvrđene shodno životnim okolnostima, obavezama i finansijskim mogućnostima roditelja čiji standard dete prati, zbog čega su neosnovani navodi revizije da je za izdržavanje mal.tužilje potreban mnogo viši iznos. Plaćanje većeg iznosa izdržavanja, suprotno navodima revizije, u trenutnoj situaciji bi predstavljalo preveliko opterećenje za tužioca, s obzirom na njegove trenutne životne okolnosti i imovinsku situaciju. Dosuđenim iznosom, uz doprinos majke, kako u novcu tako i kroz rad, brigu i staranje koji ona svakodnevno ulaže i pomoć koju tužilji pružaju (iako nisu u obavezi) roditelji tužioca, maloletnoj tužilji se omogućava podmirenje njenih potreba na nivou životnog standarda kakav uživa njen otac - dužnik izdražavanja, ovde tužilac, bez opasnosti da bude ugrožena egzistencija bilo njena, bilo tužiočeva.

Nižestepeni sudovi su, uz pravilan osvrt i obrazloženje i svih ostalih utvrđenih okolnosti koje su od značaja za određivanje izdržavanja deteta, vodili računa i o minimalnoj sumi izdržavanja za koju revident nepravilno smatra da je duplo viša. Neosnovan je navod revidenta o nepravilnoj primeni člana 160. stav 4. Porodičnog zakona prilikom dosuđivanja tužilji znatno nižeg iznosa od potrebnog i „prepolovljenog“ u odnosu na iznos od 41.050,00 dinara koji je, navodno, minimalni zakonski iznos mesečno potreban za izdržavanje tužilje. Kriterijumi određivanja izdržavanja iz člana 160. Porodičnog zakona svakako obuhvataju i minimalnu sumu izdržavanja koja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, uzimajući u obzir uzrast deteta i njegove, ali i potrebe dužnika izdržavanja, kao i njegove mogućnosti, nižestepeni sudovi su pravilno odmerili mesečne iznose, i to kako onaj potreban za podmirenje tužiljinih potreba, tako i onaj kojim će tužilac doprinositi izdržavanju maloletne tužilje, sve imajući u vidu da je minimalna suma izdržavanja, suprotno netačnom shvatanju revidenta, u februaru 2023. godine iznosila 20.812,52 dinara.

Drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka, kako se neosnovano revizijom navodi, jer je izreka presude razumljiva, jasna i sadrži odluku o izdržavanju maloletnog deteta, o čemu je u postupku i preostalo da se odluči, i po tužbi maloletne tužilje i po tužbi tužioca. I odluka o troškovima postupka doneta je u skladu sa uspehom stranaka u sporu, shodnom primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije tužilje ponavljaju se žalbeni navodi koji su već bili pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda i osporava se ocena izvedenih dokaza, što predstavlja razloge zbog kojih se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 1. ZPP, te ih ovaj sud ne obrazlaže detaljno, saglasno članu 414. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.