Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Rnjaković, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6528/17 od 21.12.2017. godine, u sednici održanoj 26.09.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 6528/17 od 21.12.2017. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1616/15 od 04.04.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o kreditu za kupovinu nepokretnosti br. ... zaključen između tužioca i tužene 06.11.2007. godine. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati 93.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6528/17 od 21.12.2017. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i tužba je odbačena. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene odluke.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su 06.11.2007. godine zaključile ugovor o kreditu, kojim je tužena banka, tužiocu kao korisniku kredita, odobrila stambeni kredit od 50.238,28 CHF u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu banke na dan puštanja sredstava u tečaj, sa rokom otplate od 21 godine, kao i Sporazum kojim je banka iznos od 1.133,68 CHF, koji je naplatila po osnovu povećanja neodredivih elemenata promenljive kamatne stope u periodu od puštanja kredita u tečaj do 05.12.2011. godine, uračunala u prevremenu otplatu kredita. Navedeni ugovor raskinut je jednostranom izjavom tužene, zbog neispunjenja ugovorne obaveze od strane tužioca – koja se odnosi na redovnu otplatu kredita, pa je celokupan dug dospeo na naplatu. Ovu izjavu tužilac je primio 16.10.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, s obzirom da je pobijani ugovor raskinut, zbog čega više ne egzistira u pravnom prometu, što i zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti takvog ugovora čini neosnovanim.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio, primenom člana 294. ZPP, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi iz člana 194. stav 2. ZPP za podnošenje tužbe za utvrđenje, jer tužilac nema pravni interes za utvrđenje ništavosti već raskinutog ugovora.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Naime, u konkretnom slučaju, tužilac je podneo tužbu za utvrđenje ništavosti ugovora o kreditu, zaključenog između parničnih stranaka, koji je raskinut jednostranom izjavom volje tuženog, kao poverioca, u smislu člana 124. Zakona o obligacionim odnosima.

Dakle, radi se o tužbi za utvrđenje (deklarativna tužba), kod koje zakon (član 194. stav 2. ZPP i član 109. stav 1. ZOO), ograničava - uslovljava mogućnost podnošenja ovakve tužbe i vođenja postupka po njoj, postojanjem pravnog interesa za utvrđenje. Tužba za utvrđenje može da se podnese ako tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tužilac ima neki drugi pravni interes. To znači da takav interes postoji kada se pravni položaj tužioca pokazuje kao neizvestan u odnosu prema tuženom, a otklanjanje ove neizvesnosti opravdanom. Međutim, i pravo ili pravni odnos koji više ne postoji može biti predmet utvrđenja, ako je njegovo ranije postojanje osnov nekog zahteva u sadašnjosti.

U konkretnom slučaju sudovi utvrđuju da je predmetni ugovor o kreditu, koji su parnične stranke zaključile 06.11.2007. godine - raskinut jednostranom izjavom volje tuženog, koju je tužilac primio 16.10.2015. godine. Ugovor je raskinut zbog neizvršenja ugovornih obaveza od strane tužioca, odnosno usled uzroka koji je nastao naknadno - nakon njegovog zaključenja, što znači da je ugovor proizvodio pravno dejstvo u periodu od zaključenja, 06.11.2007. godine, do raskida, 16.10.2015. godine.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti istog ugovora, a u slučaju osnovanosti tužbenog zahteva – pravna posledica apsolutne ništavosti proizvodiće pravno dejstvo ex tunc, što znači od njegovog zaključenja, odnosno smatraće se kao da ugovor nikada nije ni zaključen.

Imajući u vidu (različite) pravne posledice apsolutne ništavosti ugovora i raskida istog, kao i postojanje razlike u posledicama ništavosti i raskida ugovora u odnosu na ugovorne strane, regulisane odredbama člana 104. i 132. Zakona o obligacionim odnosima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da tužilac ima pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o kreditu, bez obzira na činjenicu što je isti već raskinut, jer bi u slučaju usvajanja takvog zahteva posledice u odnosu na njega mogle biti drugačije (povoljnije) nego u slučaju raskida.

Kako je u konkretnom slučaju, drugostepeni sud odbacio tužbu, pogrešno nalazeći da tužilac nema pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavosti zaključenog ugovora, zbog čega nije cenio ostale navode žalbe kojima se osporava prvostepena odluka, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će oceniti osnovanost navoda iz žalbe tužioca, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom, pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić