U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, koga zastupa punomoćnik Goran Luković, advokat iz …, protiv tuženog BB iz …, radi utvrđenja i duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1750/17 od 20.07.2017. godine, u sednici veća od 05.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1750/17 od 20.07.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 12234/12 od 13.04.2016. godine u stavu 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik podruma broj .. bliže opisanog u tom stavu izreke presude, što bi tuženi bio dužan da trpi i prizna. U stavu 2. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu isplati 312.638,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.06.2012. godine pa do isplate u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja. Istim stavom izreke je konstatovano povlačenje tužbe tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da izmesti stvari iz podruma i podrum preda. U stavu 3. izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 10.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1750/17 od 20.07.2017. godine u stavu 1. izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 12234/12 od 13.04.2016. godine u stavu 1. izreke, usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac vlasnik podruma broj .. koji se nalazi desno od ulaza u podrumski prostor uz zid na zapadnoj strani kao pripatka tužiočevog stana broj .. na prvom spratu površine 55m² u sastavu stambene zgrade broj .. u ulici … u …, na kp. broj .. KO … što je tuženi dužan da trpi i prizna. U stavu 2. izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu 2. izreke. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a svaka stranka snosi i svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u preinačenom delu tuženi je, preko punomoćnika – advokata, koji je kasnije otkazao punomoćje, blagovremeno izjavio reviziju bez bližeg navođenja zakonskih razloga.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po ugovoru Ov ../11 od 28.12.2011. godine kupio stan broj .. na prvom spratu u površini od 55m² u ulici …, na kp. broj .. KO … po ceni od 65.000 evra. Tuženi je doveo tužioca u vezu sa prodavcem stana, pregovarao o ceni i uslovima prodaje i sačinio predugovor i ugovor. Zbog toga je u ukupnu cenu stana uračunata i posrednička provizija od 1.500 evra koju je tužilac isplatio. Prilikom kupovine stana o podrumu nisu posebno pregovarali već su prodavci podrum tretirali kao pripadak koji se prenosi zajedno sa stanom. Međutim, na zahtev tuženog prodavci stana su sa njim zaključili poseban ugovor i isti overili 28.12.2011. godine o ustupanju prava svojine na spornom podrumu pri čemu tuženi po tom osnovu prodavcima nije platio kupoprodajnu cenu. Nakon što su se prodavci iselili iz stana oni su isti zajedno sa spornim podrumom predali tužiocu, a 24.03.2014. godine su sačinili i overili aneks ugovora Ov ../14 kojim su označili sporni podrum kao pripadak stana koji je prodat tužiocu.

U ovoj parnici tužilac traži da se utvrdi da je vlasnik spornog podruma kao pripatka stana koji je kupio, a osim toga traži i da mu tuženi vrati iznos koji je primio po osnovu posredničke provizije u vezi kupoprodaje stana i iznose koje po njegovom mišljenju mu tuženi duguje po drugom osnovu. Tuženi je protivtužbenim zahtevom tražio naknadu štete za plakar koji je navodno ostao u tužiočevom stanu, ali je postupak po protivtužbi razdvojen u posebnu parnicu.

Kod napred utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud nalazi da je tužiočev tužbeni zahtev za svojinu na podrumu neosnovan zbog toga što podrum kao pripadak stvari ne može biti samostalan predmet prava svojine, a neosnovan je i zahtev za isplatu provizije odnosno drugih davanja, pa je zbog toga tužiočev tužbeni zahtev odbijen u celini. Međutim, drugostepeni sud nalazi da tužilac kao vlasnik glavne stvari ima pravo da se prema tuženom, koji mu to osporava, utvrdi pravo svojine i na podrumu kao pripatku glavne stvari, pa imajući u vidu sve napred navedeno u tom delu je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku i tužbeni zahtev usvojio.

Prema činjenicama koje su utvrđene u nižestepenom postupku, a koje se revizijom ne mogu pobijati, sporni podrum je pripadak stanu broj .. na kome je tužilac nesumnjivo vlasnik. Otuda oni predstavljaju jedinstvenu celinu, pa se i pitanje svojine na ta dva predmeta ne može razdvajati. Samim tim, ugovor o kupoprodaji podruma između tuženog i trećeg lica ne može proizvoditi pravno dejstvo, odnosno isti je ništav. Pravo svojine na podrumu, koji se javlja u konkretnom slučaju kao pomoćni objekat u odnosu na stan, može se priznati samo onome ko ima pravo svojine na stanu kao glavnoj stvari, a to je u konkretnom slučaju tužilac. Pripadak čini sastavni deo glavne stvari i deli njenu pravnu sudbinu, pa otuda i vlasniku stana pripada pravo svojine na podrumu koji pripada tom stanu, a sve u smislu člana 9. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Nije sporan stav revizije da podrum kao zasebna celina može biti u pravnom prometu, ali u konkretnom slučaju se ne radi o takvom podrumu već o podrumu koji pripada stanu kao glavnoj stvari, pa, kao što je navedeno i mora deliti njegovu sudbinu.

S obzirom da se svi ostali navodi iz revizije odnose na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić