.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2288/2020
11.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Biserke Živanović članova veća, u parnici tužioca JKP „Infostan“ iz Beograda, čiji je zastupnik Gradski pravobranilac Grada Beograda, protiv tuženog AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Jovan Spasić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 878/19 od 12.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 878/19 od 12.12.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 878/19 od 12.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž 878/19 od 12.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5110/16 od 20.03.2017. godine, kojim je stavom prvim izreke odbijen prigovor nenadležnosti suda Republike Srbije za postupanje i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari i stavom drugim izreke odbijen prigovor mesne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Prema stanju u spisima, u postupku radi naplate duga za komunalne usluge, tuženi, sa prebivalištem u Republici ..., je izjavio prigovor nenadležnosti suda Republike Srbije i mesne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu. Pobijanim rešenjem prigovori tuženog su pravnosnažno odbijeni. Prema datim razlozima, domaćem sudu je podneta tužba sa imovinskopravnim zahtevom, a tuženi je, iako nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, vlasnik nepokretnosti - stanova na teritoriji Gradske opštine ..., pa za postupanje i odlučivanje u ovoj parnici, prema članu 53. stav 1. ZPP postoji nadležnost domaćeg suda i mesna nadležnost Prvog osnovnog suda u Beogradu, u skladu sa članom 3. stav 1. tačka 4. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", br. 101/2013).
Odredbi člana 53. stav 1. ZPP identična je odredba člana 54. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Službeni list SFRJ", br. 43/82, 72/82, "Službeni list SRJ", br. 46/96, "Službeni glasnik RS", br. 46/2006), a nadležnost domaćeg suda postoji i u smislu člana 54. stav 2. istog Zakona, jer je predmet tužbenog zahteva naplata komunalnih usluga izvršenih u jednoj od nepokretnosti tuženog koja se nalazi na teritoriji nadležnosti domaćeg suda. U smislu člana 50. istog Zakona nadležnost domaćeg suda nije uslovljena pristankom tuženog, jer se tuženi u ovom postupku upustio u raspravljanje.
U takvom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud, prema činjenicama koje su od značaja za donošenje spornog procesnog rešenja, doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažna rešenja iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 420. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.
Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.
Tuženi je izjavio reviziju protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru nenadležnosti domaćeg suda i mesne nenadležnosti suda. Ovim rešenjem se u smislu citirane odredbe člana 420. stav 1. ZPP postupak pravosnažno ne okončava, zbog čega je revizija tuženog nedozvoljena.
Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
