Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu drugostepenog suda, primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18) i ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se navodima revizije ukazuje, nije predviđena kao revizijski razlog članom 407. stav 1. ZPP. Revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane i u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi, tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana. Navodi revizije u vezi sa činjenicama ne uživaju značaj, imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je angažovao tužioca AA za rad na ... poslovima, uz ugovorenu naknadu od 3,5 evra po satu rada. Period tužiočevog rada bio je od 04.06.2012.godine do 05.07.2012.godine. Tužilac je poslove obavljao u radionici kod tuženog. Tokom trajanja rada, tuženi je tužiocu isplatio 300 evra, bez sačinjenja isprava o isplati. Preostali iznos od 811 evra tuženi nije isplatio. Nekoliko dana pre završetka posla, prema međusobnom dogovoru stranaka, dve tužiočeve mašine za poliranje predate su tuženom na poslugu. Tužiocu mašine nisu vraćene, niti mu je isplaćen preostali iznos potraživanja po osnovu izvršenog jednomesečnog posla. Tuženi je vlasnik preduzeća „...“ DOO. Tužilac nema zaključen ugovor sa tim preduzećem. Isplata mu nije vršena iz sredstava ili preko računa preduzeća. U dva navrata isplatu je izvršio tuženi lično, predajom tužiocu najpre 100 evra, a zatim 200 evra.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, uz shvatanje da je tužilac zasnovao radni odnos u preduzeću tuženog i da zato tuženi nije pasivno legitimisan za isplatu tužiočevog potraživanja od 811 evra.

Drugostepeni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda u pogledu pasivne legitimacije, uz ocenu o drugačijem pravnom značaju utvrđenih činjenica. Na osnovu činjenica utvrđenih od strane prvostepenog suda u sprovedenom postupku, drugostepeni sud je zaključio da je tužilac radio po ugovoru o delu, usmeno sklopljenim sa tuženim kao fizičkim licem. Zaključak je zasnovan na činjenicama da pismenog ugovora nema, da je isplata 300 evra izvršena direktno od strane fizičkog lica, ovde tuženog, da isplata nije izvršena preko računa preduzeća, odnosno na način koji bi ukazivao da se plaćanje vrši od strane preduzeća, iz sredstava preduzeća, na način propisan za plaćanja koja vrše pravna lica. Navedene činjenice ukazuju da tužilac nije obavljao posao za preduzeće „...“ DOO, već je posao obavljao za račun tuženog kao fizičkog lica koji ga je za taj posao angažovao. Kao naručilac posla, tuženi je deo ugovorene naknade tužiocu isplatio. Preostali iznos obaveze tuženi je dužan da isplati. Naknada za rad po ugovoru o delu nije zarada, pa ne podleže trogodišnjem roku zastarevanja, već opštem roku zastarelosti koji iznosi deset godina (član 371. Zakona o obligacionim odnosima). Pravilnom primenom materijalnog prava, presudom drugostepenog suda obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 811 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Revizija tuženog nije osnovana u navodima da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je drugostepeni sud ovlašćen da ceni pravilnost primene materijalnog prava od strane prvostepenog suda i da datim razlozima za svoju odluku iznese drugačiji pravni zaključak, zasnovan na utvrđenom činjeničnom stanju koje u pitanje nije dovedeno. U ovoj pravnoj stvari, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je pravnosnažnom presudom odlučeno o obavezi tuženog da tužiocu isplati ugovorenu naknadu za njegov rad, u skladu sa odredbama člana 600. i 395. Zakona o obligacionim odnosima. Na drugačiji zaključak ne utiču navodi revizije da se tuženi kao fizičko lice ne bavi ... poslovima, niti ima mašine. Bitne su činjenice da se tuženi prema tužiocu obavezao na isplatu ugovorene naknade za posao određene vrste obavljan u kratkom trajanju. Nije sporno da pismeno zaključenog ugovora nema. Samim tim, nema ni zasnovanog radnog odnosa tužioca u preduzeću „...“ DOO. Činjenica da je tuženi vlasnik tog preduzeća, ne znači da se tužiočev rad odvijao za račun preduzeća. Nasuprot tome stoje utvrđene činjenice o istupanju i plaćanjima vršenim od strane tuženog kao fizičkog lica, ugovaranju i isplatama u valuti euro, što nije svojstveno za isplatu zarada iz radnog odnosa. Rad za račun preduzeća podrazumeva zaključenje pismenog ugovora, kao forme ugovaranja sa pravnim licima. Takvu formu ne zahteva ugovaranje rada za račun fizičkog lica. Takav je ovde bio slučaj. Iz iznetih razloga, navodi revizije ostaju bez odlučnog uticaja. Ukazuje se još i da nasuprot shvatanja revidenta, tužba nije neuredna, a ni presuda neizvršiva, ako se u petitumu tužbe ili u izreci presude ne navedu imena stranaka, već se navede procesna uloga (tužilac, tuženi), a u uvodu tužbe odnosno presude navedu imena stranaka uz procesnu ulogu koju imaju u postupku. U takvoj situaciji, sasvim jasno na koje se subjekte odnose presude koje su u postupku donete i sa kakvim konkretno pravima i obavezama.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić