Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23-drugi zakon ), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. Odluke u parnicama sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavise od utvrđenog činjeničnog stanja. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava susvojine tužilja po osnovu nasleđa iza pok. DD (oca tuženih) na po 1/6 idealnih delova sporne kat. parcele. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, deda parničnih stranaka sada pok. ĐĐ imao je tri sina: oca tužilja EE (preminuo 1983. godine), ŽŽ (preminuo 1986. godine) i oca tuženih DD (preminuo 1988. godine), koji su prvobitno živeli u porodičnoj zadruzi. Braća su, po smrti oca, 1966. godine izvršili deobu poljoprivrednog imanja koje su nasledili, čiji predmet nije bila predmetna kat. parcela. Dalje, braća ŽŽ i DD (otac tuženih) i supruga pokojnog EE (oca tužilja), ZZ kao njegova naslednica, izvršili su 1985. godine deobu i ostale poljoprivedne i druge imovine koja se vodila na njih po posedovnim listovima 79, 99 i 101 KO ..., čiji predmet nije bila predmetna kat. parcela. Predmetna parcela je po prvom aero-fotogrametrijskom premeru iz 1964. godine bila upisana na oca tuženih DD (Posedovni list 101 KO ...). Od 1989. godine parcela je upisana kao društvena svojina na ŠIP „27. Novembar“ iz Raške (Posedovni list 309 KO ...) kao korisnika, zatim kao svojina Republike Srbije, državna svojina, sa pravom korišćenja JP „Srbijašume“ Beograd - Šumsko gazdinstvo „Šumarstvo“ Raška (Posedovni list 309 KO ...) i konačno u skladu sa izrađenim katastarskim operatom za KO ... iz 2004. godine i članom 102. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji kao javna svojina Republike Srbije, sa pravom korišćenja JP „Srbija šume“ Beograd (List nepokretnosti 265 KO KO ...). Pravnosnažnom presudum Osnovnog suda u Raškoj P 158/20 od 08.03.2021. godine, utvrđeno je da su tužioci VV i GG, a ovde tuženi, kao pravni sledbenici pok tužioca DD (po njegovoj tužbi podnetoj 19.07.1990. godine) vlasnici na po 1/2 idealna dela predmetne kat. parcele, što su tuženi u toj parnici Republika Srbija i JP „Srbija šume“ – ŠG „Šumarstvo Raška“ dužni da priznaju i dozvole da tužioci budu upisani kod Službe za katastar nepokretnosti Raška kao suvlasnici po ovoj presudi, koja predstavlja osnov za upis prava svojine na označenoj katastarskoj parceli u njihovu korist i da navedenu parcelu tužiocima predaju u državinu. Nakon toga, ovde tuženi su ishodovali upis prava svojine na predmetnoj kat. parceli u Listu nepokretnosti 995 KO ... sa po 1/2 idealna dela.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za usvjanje tužbenog zahteva tužilja za utvrđenje prava susvojine na predmetnoj kat. parceli po osnovu nasleđa iz njihovog oca pok. EE sa traženim udelima, jer nisu dokazale u smislu člana 231. stav 1. ZPP da je ista predstavljala zajediničku svojinu braće: ŽŽ, njihovog oca EE i oca tuženih DD, kao pravnih sledbenika pok. ĐĐ, koja se samo formalno vodila na oca tuženih DD kako bi se sprečilo oduzimanje viška zemljišnog poljoprivrednog fonda shodno članu 3. stav 1. tačka a. Zakona o agrarnoj reformi i nacionalizaciji („Službeni list DFJ“, br. 64/45 ... „Službeni list SFRJ“ br. 10/65) i Zakonom o poljoprivrednom zemljišnom fondu opštenarodne imovine („Službeni list FNRJ“ br 22/53). Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 231. Zakona o parničnom postupku (koji se odnosi na primenu pravila o teretu dokazivanja), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda donetim u istim činjeničnim i pravnim situacijama.

Ostalim revizijskim navodima se pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti predmet posebne revizije, niti razmatranja suda po posebnoj reviziji.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđenja prava susvojine podneta je 19.07.2020. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković