U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Leposava Petković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Danilo Žarković, advokat iz ..., radi razvoda braka, poveravanja i izdržavanja maloletne dece, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 561/16 od 28.09.2016. godine, u sednici održanoj 01.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 561/16 od 28.09.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P2 215/15 od 09.06.2016. godine, stavom prvim i drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je razveden brak parničnih stranaka zaključen 04.06.2000. godine u .... Stavom trećim izreke određeno je da majka – tužilja AA samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnom VV, rođenom ... godine, maloletnim GG, rođenim ... godine i maloletnom DD, rođenom ... godine, koja joj se i poveravaju na čuvanje, vaspitanje i staranje. Stavom četvrtim izreke određeno je održavanje ličnih odnosa tuženog sa maloletnom decom po dogovoru koji postignu roditelji, a u skladu sa mogućnostima i obavezama dece, a stavom petim izreke obavezan je tuženi da doprinosi izdržavanju maloletne dece i to u visini od 10.000,00 dinara za izdržavanje maloletne VV, 8.000,00 dinara za izdržavanje maloletnog GG i 7.000,00 dinara za izdržavanje maloletne DD, sve počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, s tim da dospele rate isplati odjednom sa zakonskom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, a buduće iznose najkasnije do 10-tog u mesecu. Stavom šestim izreke utvrđeno je da maloletna deca stranaka VV, GG i DD, imaju pravo stanovanja zajedno sa majkom – tužiljom AA, u četvorosobnom stanu koji se nalazi u ..., u ulici ... broj ..., stan broj ... na ... spratu zgrade, površine 84 m2, s tim što će ovo pravo stanovanja trajati do punoletstva dece, a tuženi se obavezuje da ovo trpi i ispražnjen stan od lica i svojih ličnih stvari, preda tužilji kao zakonskom zastupniku maloletne dece. Stavom sedmim izreke odbijen je deo tužbenog zahteva na ime doprinosa tuženog dečijem izdržavanju preko dosuđenih iznosa, a stavom osmim izreke odbijen je i protivtužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi zajedničko vršenje roditeljskog prava nad maloletnom decom, a da se deca povere majci na čuvanje i vaspitanje uz obavezu da tuženi plaća po 6.000,00 dinara za svako dete, te da se utvrdi suposed nosilaca stanovanja maloletne dece do njihovog punoletstva sa tuženim, kao vlasnikom predmetnog stana. Stavom devetim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 561/16 od 28.09.2016. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava, održavanju ličnih odnosa maloletne dece stranaka sa tuženim, obavezi tuženog da doprinosi dečijem izdržavanju, pravu stanovanja na stanu u ... u ulici ... broj ..., kao i o parničnim troškovima. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su zaključile brak 2000. godine i u braku je rođeno troje maloletne dece, ćerka VV ... godine, sin GG ... godine i ćerka DD ... godine. U toku braka parnične stranke su kupile stan u ..., površine 84 m2, u kome su i živeli do maja meseca 2015. godine, kada je došlo do faktičkog prekida zajednice života, kada je tužilja sa maloletnom decom napustila stan u kome su do tada živeli i otišla sa decom kod roditelja tuženog. Utvrđeno je da su se prvi konflikti javili pre nekoliko godina, te da je tuženi ispoljavao nasilno ponašanje koje se ogledalo u čestom vređanju i omalovažavanju tužilje u prisustvu dece, kao i razbijanjem stvari po kući. Nakon što je tužilja sa decom napustila stan i otišla kod roditelja tuženog, tuženi je dolazio u stan svojih roditelja, gde se u prisustvu tužilje i dece svađao sa svojim ocem, a jednom prilikom pokušao je da razbije vrata glavom, pa je tužilja posle ovog događaja zajedno sa decom otišla da živi kod svojih roditelja, gde se i sada nalaze. Tuženi sada živi sam u stanu koji je kupljen u toku trajanja braka sa tužiljom. Tužilja je vlasnik stana u koji je prešla da živi sa decom i on je po strukturi dvosoban, površine 54 m2, ali je opterećen pravom doživotnog plodouživanja u korist njenih roditelja, tako da u ovom stanu živi sa roditeljima, tako što ona i deca (zajedno) koriste samo jednu sobu u kojoj su dva kreveta. Osim ove imovine ni tužilja, ni njeni roditelji nemaju druge imovine. Tužilja je zaposlena u ... i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 23.000,00dinara.Sudovi su utvrdili da tuženi ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, živinarsku farmu koju izdaje u zakup za mesečni iznos od 21.000,00 dinara,a oporezovani godišnji prihod od gazdinstva mu je oko 100.000,00 dinara. Vlasnik je parcele površine 1,5 hektar u ..., kao i nekretnine koja je sagrađena na parceli broj ... u istoj katastarskoj opštini. Član je Privrednog društva „...“ iz ..., sa udelom od 50% . Roditelji tuženog žive u posebnom stanu, a otac ima i kuću koju je nasledio u .... Tuženi ima kreditnu obavezu za otplatu stana u mesečnom iznosu od 30.000,00 dinara, koji će otplaćivati još oko 20 godina, a ni jedna od parničnih stranaka nema obavezu izdržavanja drugih lica. Sudovi su utvrdili i potrebe maloletne dece koje se odnose na ishranu, nabavku odeće, obuće i sredstava za higijenu, kao i školskih i vannastavnih aktivnosti za dvoje starije dece, pa je na taj način utvrđeno da je za zadovoljenje mesečnih potreba maloletne VV, koja završava ... razred osnovne škole neophodno obezbediti sredstva u visini od 24.000,00 dinara, za zadovoljenje potreba maloleltnog GG, koji završava ... razred osnovne škole neophodno je obezbediti sredstva u visini od 20.000,00 dinara, a za potrebe maloletne DD, koja ide u zabavište, 16.000,00 dinara mesečno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo iz člana 67. i 77. u vezi člana 6. i 266. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), kada je odlučeno da se samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnom decom poveri tužilji, kao majci. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su prilikom donošenja odluke u ovom delu, nižestepeni sudovi pravilno ocenili najbolji interes maloletne dece, uz adekvatnu ocenu mišljenja i nalaza nadležnog organa starateljstva, po kome je zbog ozbiljnih partnerskih konflikata i ispoljene agresije tuženog, zbog koje se obraćao lekaru za stručnu pomoć, najbolji interes maloletne dece da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, imajući pri tom u vidu i kalendarski uzrast i razvojne potrebe maloletne dece, pri čemu je od uticaja i činjenica da je majka imala kontinuitet u neposrednoj brizi oko dece, koja je svojim dosadašnjim ponašanjem pokazala autentičnu roditeljsku motivisanost kao i mogućnost i uspešnost u prepoznavanju i zadovoljavanju potreba dece.

Pobijanom odlukom ispravno su ocenjene i sve relevantne okolnosti predviđene članom 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, koje su od uticaja na odluku o visini izdržavanja maloletne dece, uz adekvatnu ocenu i mogućnosti tuženog, koje su utvrđene primenom člana 160. stav 3. Zakona. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je od uticaja na odluku o visini tuženikove obaveze i činjenica da se radi o relativno mladoj osobi (rođen ... godine), da je zdrav i radno sposoban, da poseduje više nepokretnosti, među kojima i poljoprivredno zemljište, pa je u mogućnosti i da privređuje i svojim radom ostvari prihod neophodan za izdržavanje svoje maloletne dece, posebno imajući u vidu da nema obavezu izdržavanja prema drugim licima.

Pravilno su sudovi primenili i odredbu člana 194. Porodičnog zakona, kada su usvojili tužbeni zahtev i konstituisali pravo stanovanja u korist maloletne dece, zajedno sa njihovim zakonskim zastupnikom – majkom, ovde tužiljom, osnovano nalazeći da je ovakav zahtev opravdan u situaciji kada tužilja, kojoj su deca poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava, nema useljiv stan, niti materijalne mogućnosti da to sebi i deci obezbedi, za razliku od tuženog, a da ovakvo obezbeđenje porodičnog doma deci, za tuženog ne može predstavljati očiglednu nepravdu, kako se to revizijom ukazuje. Pri tom neosnovani su i navodi revizije da je trebalo odrediti zajedničko stanovanje parničnih stranaka sa decom u predmetnom stanu, s obzirom da je utvrđeno da su međusobni partnerski odnosi parničnih stranaka ozbiljno i trajno poremećeni, da su među njima česti konflikti, u kojim situacijama tuženi vređa i omalovažava tužilju, u pristustvu maloletne dece, pa sudovi osnovano nalaze da ovakva situacija ugrožava psihičku i emotivnu stabilnost maloletne dece, zbog čega je u cilju zaštite njihovih interesa i ustanovljeno pravo stanovanja u njihovu korist.

Na ovaj način, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić