Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog SPV „Pčinja“ d.o.o. Vranje, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 832/24 od 13.08.2024. godine, u sednici održanoj 19.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 832/24 od 13.08.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 832/24 od 13.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 135/24 od 16.04.2024. godine, u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade štete, isplati 276.310,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na dosuđeni iznos naknade štete plati zakonsku zateznu kamatu od 16.04.2024. godine, kao dana prvostepenog presuđenja, do isplate, a odbijen kao neosnovan zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 23.07.2021. godine, kao dana podnošenja tužbe, do 15.04.2024. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u u stavu prvom izreke, u usvajajućem delu stava drugog izreke i u stavu trećem izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako ju je izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije.

Zakonom o pravobranilaštvu („Službeni glasnik RS“ broj 55/2014) formirano je Državno pravobranilaštvo kao organ koji se bavi poslovima zaštite imovinskih interesa i prava Republike Srbije kako pred domaćim sudovima, tako i pred stranim sudovima i arbitražama i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Prema odredbi člana 11. stav 4. Zakona o pravobranilaštvu, kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje od strane advokata, Državno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao advokat.

Prema odredbi člana 85. stav 6. ZPP stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, a kako Zakon o pravobranilaštvu napred citiranom odredbom izjednačava državnog pravobranioca sa advokatom, to u ime države reviziju i druga vanredna pravna sredstva može da izjavi isključivo državni pravobranilac, odnosno njegov zamenik, imajući u vidu odredbe Zakona o pravobranilaštvu kojima se uređuju ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca. To je u skladu sa članom 6. Zakona o pravobranilaštvu, po kome funkciju Državnog pravobranilaštva obavljaju državni pravobranilac i zamenici državnog pravobranioca.

Kako u konkretnom slučaju revizija nije u skladu sa napred navedenim zakonskim odredbama izjavljena preko državnog pravobranioca niti njegovog zamenika, već preko lica zaposlenog u Dražavnom pravobranilaštvu, Odeljenju u Leskovcu, Kancelariji Vranje, to je u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP reviziju u ime tuženog izjavilo neovlašćeno lice, zbog čega je revizija nedozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je, primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković