Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Vasić, advokat iz .., radi činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1089/24 od 22.08.2024. godine, na sednici održanoj 25.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1089/24 od 22.08.2024. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1089/24 od 22.08.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 137/24 od 10.06.2024. godine, obavezan je tuženi da poseče i ukloni grane sa stabala oraha koji se nalazi na kp.br. ... KO ..., koja je u njegovoj privatnoj svojini, a koje prelaze preko granične linije ove parcele i dela kp.br. ... za KO ..., na kojoj je izgrađena porodična stambena zgrada broj 3, u privatnoj svojini tužilje, koje grane nadvisuju i prave štetu na krovu pomenute zgrade, te da ubuduće vrši kresanje grana svog orahovog stabla i sprečava da one prilikom rasta prelaze granicu označenih susednih parcela i nadvisuju i prave štetu na krovu pomenute zgrade. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 357.925,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1089/24 od 22.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što je obavezan tuženi da tužilji plati na ime naknade troškova parničnog postupka iznos od 176.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tužioca na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da poseče i ukloni grane sa stabala oraha koji se nalazi na parceli koja je u njegovoj privatnoj svojini a koje prelaze preko granične linije parcele na kojoj je izgrađena porodična stambena zgrada u privatnoj svojini tužilje, koje grane nadvisuju i prave štetu na krovu te zgrade te da ubuduće vrši kresanje grana sa orahovog stabla i sprečava da one prilikom rasta prelaze granicu susednih parcela i nadvisuju i prave štetu na krovu zgrade, primenom odredaba materijalnog prava - Zakona o osnovnim svojinsko pravnih odnosa. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali, to po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP. Suštinski, u reviziji se iznose činjeničnopravno pojedinosti konkretnog slučaja, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu da se radi o parnici radi činidbe, odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 12.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković