Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1771/24 od 04.09.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Vranju P 13/23 od 13.01.2024. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, od ranijeg korisnika BB iz ... (oca tužioca) za potrebe SIZ-a za stambeno-komunalnu delatnost Opštine Vranje radi izgradnje lokalnog novog groblja u Vranju, rešenjem Komiteta za komunalnostambene urbanističke i imovinske poslove SO Vranje broj 465-23/80-07 od 06.06.1980. godine, preuzeto je gradsko građevinsko neizgrađeno zemljište za koje sada tužilac potražuje isplatu, a što je bliže označeno u stavu drugom prvostepene presude. U zamenu za preuzeto zemljište po Sporazumu o naknadi Skupština opštine Vranje je 26.09.1990. godine (zapisnik broj 465-23/80-7) sa BB dogovoreno od strane Društvenog fonda za građevinsko zemljište i puteve i Opštine Vranje da mu se ustupi u svojinu zemljište – deo kat. parc. .. KO ... - na mestu ... u površini od 20000m² a u merama i granicdama označenih u sporazumu a za naknadu za trajne zasade određena mu je naknada od 63.885,60 dinara. Nakon smrti sada pok. BB po osnovu rešenja o nasleđivanju O 21/91 od 02.10.1990. godine na kat. parc. .. kao naslednici su naznačeni u delu ¾ tužilac i ¼ VV majka tužioca. Ugovorom o poklonu od 09.02.2009. godine VV je poklonila ovde tužiocu svoju idealnu kvotu tako da je tužilac postao vlasnik parcele u delu od 1/1 u naznačenim merama i granicama. Tužilac smatra da je predmetni ugovor ništav. Kat. parc. .. je bila data na korišćenje DP „Poljoproduk“ iz Vranja. ranije te bila eksproprisana u korist Opštine Vranje. Društveni fond kao organ Skupštine opštine Vranje koji je pravni sledbenik SIZ-a za stambeno- kumunalnu delatnost Opštine Vranje je imao ovlašćenje da raspolaže parcelom koja je njegovo vlasništvo. Pravni sledbenik Društvenog fonda za građevinsko zemljište je Direkcija za razvoj i izgradnju Grada Vranja ali se ista sada nalazi u stečajnom postupku. Deo kat. parc. .. koji je ustupljen pravnom prethodniku tužioca je po kulturi njiva šeste klase ali po navodima tužioca ista nije obrađivana. Tužilac je podneo zahtev za knjiženje naznačene parcele u Službi za katastar nepokretnosti ali mu je zahtev odbijen jer nije izvršeno razgraničenje površine koja mu pripada od ostalih sukorisnika. U toku postupka obavljeno je veštačenje vrednosti parcela oduzetih od pravnog sledbenika tužioca, o čiju protivvrednost tužilac potražuje.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahev tužiioca neosnovan. Zaključio je da postoji pravno sledbeništvo u pogledu raspolaganja kat. parc. .. KO ... . Ista je najpre pripadala DP „Poljoprodukt“ ali je 10.09.1987. godine ustupljena SIZ-u za stambenokumunalnu delatnost a pravni sledbenik tog SIZ-a je bio Društveni fond za građevinsko zemljište i puteve. Znači isti je imao ovlašćenja da predmetnu parcelu ustupi pravnom prethodniku tužioca, tj. mogao je da raspolaže tim zemljištem pa stoga se ne može smatrati da je ugovor zaključen suprotno članu 103. ZOO. Prema članu 47. ZOO propisano je da kada je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv ugovor je ništav, a odredbom člana 49. istog zakona propisano je da je predmet obaveze nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, dok prema odredbi člana 51. stav 1. svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov, a stavom 2. istog člana je propisano da je osnov nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Shodno navedenim odredbama zaključeno je da sporazum o naknadi koji je pravni prethodnik tužioca zaključio sa Društvenim fondom za građevinsko zemljište i puteve opštine Vranje pravno valjan i nije suprotan prinudnim propisima. Sporazum je zaključen slobodnom voljom pravnog prethodnika tužioca jer nije želeo isplatu u novcu već da mu se ustupi poljoprivredna parcela.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo. Pravilno je ocenjeno da je Društveni fond za građevinsko zemljište i puteve opštine Vranje, a kao pravni sledbenik SIZ-a za stambeno komunalnu delatnost (koji je KP .. dobio od DP „Poljoprodukt“) mogao sa pravnim prethodnikom tužioca da zaključi sporazum o naknadi koji je dat na zapisniku o usmenoj raspravi za sporazumno određenje naknade sačinjen pred Opštinskim sekretarijatom za upravu – Odeljenje za upravno-pravne poslove SO Vranje dana 26.09.1990. godine. Takav sporazum se može smatrati vrstom poravnanja i nije suprotan prinudnim propisima.

Članom 103. stav 1. ZOO, propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Odrebom člana 47. ZOO, propisano je da kada je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav.

Izvedeni dokazi nesumnjivo ukazuju da predmetni sporazum nije suprotan odredbi člana 103. stav 1. ZOO, a predmet obaveze nije bio nemoguć, nedopušten, neodređen, niti pak neodreiv. Pravni prethodnik tužioca prilikom sklapanja Sporazuma nije bio u zabludi, nije želeo novačnu naknadu za oduzeto zemljište već zamenu za drugo poljoprivredno zemljište. Zaključeni Sporazum predstavlja osnov za sticanje svojine na parcelama za obe stanke Sporazuma, a knjiženje u Katastru je tehnička realizacija sprovođenja osnova (sporazuma) sticanja svojine. Stoga su revizijski navodi tužioca neosnovani, a neosnovanost zahteva tužioca za isplatu naknade proizilazi iz neosnovanosti zahteva za utvrđivanje ništavosti Sporazuma od 26.09.1990. godine.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka.

Shodno iznetom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković