Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović, Marine Govedarica, Jasminke Stanojević i Ljubice Milutinović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Ristić, advokat iz ..., protiv tuženih BB DOO, kao osnivača Dnevne novine VV i GG, kao glavnog i odgovornog urednika Dnevnog lista VV koga zastupa punomoćnik Aleksandar Petrović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 173/16 od 13.07.2016. godine, u sednici održanoj 25.01.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 173/16 od 13.07.2016. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 173/16 od 13.07.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 165/13 od 05.04.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obavežu tuženi BB DOO i GG da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti solidarno isplate iznos od 490.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.04.2016. godine pa do isplate, te da se obavežu da o svom trošku objave presudu u Dnevnim novinama VV na isto mesto i u istom formatu kao i tekst koji je predmet spora, i da tužiocu naknade troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 147.050,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 173/16 od 13.07.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena ja žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 165/13 od 05.04.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud odluči o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404 Zakona o parničnom postupku, s`obzirom da postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za posebnu reviziju Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada nematerijalne štete zbog netačne, nepotpune informacije i informacije koja je zakonom zabranjena i odnosi se na postupanje tužioca, a koja je objavljena dana 15.07.2013. godine u javnom glasilu. Imajući u vidu da je tužilac nosilac državne i političke funkcije i da samim tim mora pokazati viši nivo tolerancije od drugih u odnosu na provokativno i prenaglašeno iznošenje informacija od javnog značaja u javnim glasilima, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, primenom čl. 79. i 80. Zakona o javnom informisanju i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Tužilac u obrazloženju revizijskih navoda ne ukazuje na sporna pravna pitanja od opšteg interesa niti na pravna pitanja u interesu ravnopravnopravnosti građana, već ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji. Istovremeno, stranka koja podnosi posebnu reviziju zbog ujednačavanja sudske prakse dužna je da uz reviziju priloži sudske odluke na osnovu kojih Vrhovni kasacioni sud daje ocenu o potrebi ujednačavanja sudske prakse. U konkretnom slučaju, odluke koje navodi podnosilac revizije ne dokazuju različito postupanje sudova u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, kao što je konkretan. Stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbama člana 403. ZPP, propisani su uslovi za izjavljivanje revizije kao vanrednog pravnog leka u paričnom postupku. Odredbom stava 1. ovog člana propisano je da se revizija može izjaviti protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u roku od 30 dana od njenog dostavljanja. Prema odredbi stava 2. ovog zakonskog člana revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano. Odredbom stava 3. istog člana propisano je da je revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Dakle, član 403. ZPP reguliše opšta pravila o pravu na reviziju, ako drugačije nije propisano posebnim zakonom. Posebni zakon važeći u vreme objavljivanja spornog teksta, na koji se pozvao tužilac u tužbi i primenjuje se u konkretnoj situaciji je Zakon o javnom informisanju („Službeni glasnik RS“, br. 43/2003, sa izmenama). Navedeni zakon u tački 5. poglavlja VIII sadrži materijalnopravne i procesne odredbe o pravu na novčanu naknadu štete i postupku za njeno ostvarivanje. Član 89. stav 6. Zakona o javnom informisanju propisuje rok od 15 dana za izjavljivanje revizije, odnosno ne sadrži posebna pravila o dozvoljenosti revizije u parnici za naknadu štete u smislu ovog zakona. Za razliku od prethodnog, važeći Zakon o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 – stupio na snagu 13.08.2014. godine), u članu 126, propisuje da je revizija dozvoljena protiv presude kojom je tužbeni zahtev odbijen, a da se izjavljuje u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude. Međutim, ovaj zakon se u konkretnom slučaju ne može primeniti, jer je informacija objavljena 15.07.2013. godine – pre stupanja na snagu navedenog zakona. Stoga, dozvoljenost revizije u ovom sporu ispituje se prema opštem pravilu sadržanom u članu 403. stav 3. ZPP. Prema navedenoj odredbi, kao što je istaknuto, dozvoljenost revizije zavisi od vrednosti predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, koja ne može biti ispod zakonom propisane novčane sume (dinarska protivvrednost 40.000,00 evra na dan podnošenja tužbe).

Tužilac je dana 30.07.2013. godine podneo tužbu, radi naknade štete zbog povrede časti i ugleda, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 490.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očegledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić