.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23324/2024
15.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... , BB iz ... , VV iz ... , GG iz ... , DD iz ... , ĐĐ iz ... , EE iz ... , ŽŽ iz ... , ZZ iz ... , II iz ... , JJ iz ... , KK iz ... , LL iz ... , LJLJ iz ... , MM iz ... , NN iz ... , NJNJ iz ... , OO iz ... , PP iz ... , RR iz ... , SS iz ... i TT iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ... , protiv tuženog JKP „Usluga“ Odžaci, koga zastupaju punomoćnici Branibor Jovičić i Petar Mijanović, advokati iz ... , radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 318/24 od 18.09.2024. godine, na sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 318/24 od 18.09.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 318/24 od 18.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 3856/21 od 17.11.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i tuženi obavezan da im isplati po 1.891,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže naveden u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 423.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 318/24 od 18.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca, a usvojena je žalba tuženog i preinačena je prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obaveže da im isplati po 1.891,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže naveden u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tužioci su obavezani da tuženom naknade troškove parničnog postupka od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, tužioci su obavezani da tuženom naknade troškove žalbenog postupka od 21.800,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju (dopunjenu podneskom od 08.10.2024. godine), zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime troškova održavanja vodomera u periodu od jula 2018. godine do decembra 2020. godine. obijanom drugostepenom odlukom odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi s obzirom na to da je u spornom periodu postojao pravni osnov po kome je tuženi vršio naplatu predmetne naknade, sadržan u članu 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Službeni list Opštine Odžaci“ br.16/12...8/16), koja odredba nije proglašena neustavnom ili nezakonitom, a prestala je da važi 09.12.2020. godine stupanjem na snagu Odluke o snabdevanju vodom za piće od 01.12.2020. godine („Službeni list Opštine Odžaci“ br. 25/20). Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), jer se revizijom tužilaca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbe za naknadu štete su podnete u periodu od 01.07.2021. godine do 23.08.2021. godine (bliže navedeno u prvostepenoj presudi). Vrednost predmeta spora ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora po reviziji u odnosu na sve tužioce je po 1.891,09 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija uvek bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
