Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Živko Dedović, advokat iz ..., radi troškova postupka, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž jb 1/19 od 21.02.2019. godine, u sednici veća od 19.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž jb 1/19 od 21.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž jb 1/19 od 21.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu R jb 56/2017 od 26.11.2018. godine, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka u predmetu R jb 56/2017, kao neosnovan.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž jb 1/19 od 21.02.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu R jb 56/2017 od 26.11.2018. godine, a odbijen je i zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja predlagač je blagovremeno podneo reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud prihvati odlučivanje o istoj, kao o izuzetno dozvoljenoj, smatrajući da su za to ispunjeni zakonski uslovi.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14) je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Po stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija. Imajući u vidu i odredbe člana 420. st. 1. i 6. istog zakona po kojima stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava, kao i da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ZPP o reviziji protiv presude, proizilazi da se izuzetna revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda.

Ceneći izjavljenu reviziju ovaj sud nalazi da postoji zakonski razlog da se o njoj odlučuje kao o izuzetno dozvoljeno, ali da je ista neosnovana.

Sporno pitanje u ovoj pravnoj stvari je da li je javni beležnik dužan da stranci, kojoj je pružio uslugu iz svoje nadležnosti i kojoj je tom prilikom prouzrokovao nepotrebne troškove postupka, te troškove i nadoknadi. O tome Zakon o javnom beležništvu (''Službeni glasnik RS'' br. 31/11... 106/15), kao materijalni propis, ne sadrži jasne odredbe, pa se samim tim javlja potreba za novim tumačenjem zakona (prava). Osim toga, predlagač je u reviziji naveo i uz nju dostavio suprotne odluke sudova koje su donete u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a sve navedeno je i razlog za prihvatanje odlučivanja o izuzetnoj reviziji, pa je zato i odlučeno kao u stavu 1. izreke.

U nižestepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP o kojoj ovaj sud vodi računa po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač se obratio javnom beležniku Gordani Jovanović zahtevom za overu isprave – saglasnosti da se neko lice uknjiži kao vlasnik stana. Međutim, javni beležnik je našao da nema zakonskih uslova da se ta isprava overi zbog čega je rešenjem i odbijen zahtev za preduzimanje tražene službene radnje. Odlučujući o prigovoru predlagača na to rešenje Treći osnovni sud u Beogradu je rešenjem ukinuo pomenuto rešenje javnog beležnika i naložio mu da preduzme traženu službenu radnju, odnosno da overi ispravu, što je javni beležnik naknadno i uradio.

Zahtevom predlagač se obratio Trećem osnovnom sudu u Beogradu tražeći da mu se na teret javnog beležnika priznaju troškovi postupka i to za sastav prigovora protiv rešenja javnog beležnika o odbijanju zahteva za preduzimanje službene radnje po AT, a takav zahtev je prvostepeni sud odbio, a drugostepeni potvrdio prvostepeno rešenje kako je već navedeno.

Zakon o javnom beležništvu u odredbama koje regulišu naknadu za rad i naknadu troškova - čl. 134-142. ne poznaje mogućnost da javni beležnik naknadi troškove postupka stranci - učesniku postupka pred javnim beležnikom već reguliše pravo javnog beležnika na nagradu za rad i naknadu troškova. U članu 139. zakon reguliše pitanje sporova o nagradi i naknadi troškova između stranke i javnog beležnika za slučaj kada stranka ne prihvati obračun javnog beležnika o visini nagrade i naknade troškova. U takvom slučaju predviđena je mogućnost za obe strane da pokrenu postupak pred osnovnim sudom na čijem području je sedište javnog beležnika, a zakon obezbeđuje i dvostepenost sudskog odlučivanja u ovom slučaju. Isti zakon u članu 2. stav 1. javno beležništvo definiše kao službu od javnog poverenja, a u članu 4. propisije da javni beležnik stručnjak iz oblasti prava imenovan od strane ministra nadležnog za pravosuđe koji na osnovu javnih ovlašćenja vrši poslove koje mu je zakon poverio. Član 52. stav 1. propisuje da javni beležnik nije zastupnik stranke već lice koje je ovlašćeno da obavlja poslove određene ovim zakonom.

Sve napred navedene odredbe nesumnjivo dovode do zaključka da se između javnog beležnika i lica koje se obraća javnom beležniku radi preduzimanja određene službene radnje uspostavlja odnos analogan odnosu službenog lica – organa i stranke pri čemu javni beležnik nije učesnik konkretnog postupka – pravnog posla, već lice - organ koji odlučuje o određenom pravu stranke. Otuda postupak pred javnim beležnikom ima elemente jednostranačkog postupka u skladu sa Zakonom o vanparničnom postupku. U takvoj situaciji Zakon o vanparničnom postupku u članu 28. stav 3. sadrži opšte pravilo po kome troškove postupka snosi učesnik u čijem interesu se postupak vodi, odnosno učesnik koji je isključivo svojim ponašanjem dao povod za pokretanje postupka. Da se pravila vanparničnog postupka shodno primenjuju na postupak pred javnim beležnikom propisano je i članom 30. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku. Isti član u stavu 2. upućuje na shodnu primenu ZPP ako vanparnični postupak nije drugačije odlučio. S obzirom da vanparnični postupak nema detaljne odredbe o troškovima postupka u skladu sa napred navedenim na ta pitanja se shodno primenjuju odredbe ZPP.

Član 150. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14) parnične troškove definiše kao izdatke učinjene u toku ili povodom postupka, a isto se može govoriti i o troškovima vanparničnog postupka. Dakle, nesumnjivo je da je u ovom slučaju predlagač imao troškove vezane za pisanje prigovora, te da se to može tretirati kao trošak postupka. Međutim, ni parnični postupak nema odredbu po kojoj troškove postupka jednom učesniku snosi organ u bilo kojoj situaciji već je pitanje troškova postupka odnos između učesnika u tom postupku odnosno stranaka.

Zbog svega navedenog, pravilno su nižestepeni sudovi odbili zahtev predlagača za naknadu pomenutih troškova jer ne postoji zakonski osnov po kome bi javni beležnik, u funkciji organa koji u konkretnom slučaju odlučuje o pravima i obavezama stranke, bio dužan da stranci naknadi troškove postupka. Otuda predlagač neosnovano u reviziji smatra da se javni beležnik tretira kao učesnik u postupku i da otuda on snosi troškove postupka koje je neosnovano prouzrokovao učesniku, te da je otuda i dužan da mu ih nadoknadi. Javni beležnik u konkretnom slučaju nema položaj organa iz člana 3. Zakona o vanparničnom postupku koji pokreće postupak već on odlučuje o pravu.

Sve napred navedeno ne znači da javni beležnik u svom radu nije odgovoran prema stranci za zakonito i pravilno sproveden postupak uključujući i pravilno utvrđene i obračunate troškove. Na to ga, pored odredaba o obračunu troškova na koje je ranije ukazano, obavezuje i odredba člana 58. Zakona o javnom beležništvu kojom je regulisano pitanje naknade štete koju javni beležnik u svom radu prouzrokuje. Međutim, pitanje naknade štete vezano je i za druge okolnosti koje se moraju u postupku utvrđivati, a kako sve to u ovom slučaju nije predmet postupka, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

 

Predsednik veća sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić