Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. ZPP.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju. Troškove su tražili i opredelili. Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odlučeno je o pravu tužilaca na naknadu štete u visini izgubljene koristi zbog nemogućnosti obrade spornih parcela, koju je skrivio tuženi izgradnjom kanala na deponiji i onemogućio prilaz parcelama tužilaca. Odluka o postojanju osnova odgovornosti za štetu u smislu člana 154. Zakona o obligacionim odnosima uslovljena je utvrđenim činjenicama u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda i da su odluke sudova priložene uz reviziju uslovljene utvrđenim činjenicama u svakoj od tih parnica, Vrhovni sud nalazi da pobijana presuda ne odstupa od prakse u bitno istovrsnim činjeničnim situacijama, a ne postoje ni druga pravna pitanja zbog kojih bi u konkretnom slučaju postojala potreba da se odluči o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj.

Iz navedenih razloga, odluka u stavu prvom izreke, doneta je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete tužioci su podneli 06.04.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 376.031,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužilaca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju i takse za odgovor na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP jer se ne radi o troškovima potrebnim protiv vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković