Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog Zakona, na koje revident u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je punoletni sin tuženog, rođen 1997. godine, a tuženi, pored njega, ima još dvoje dece, kćerke VV rođenu 1999. godine i GG rođenu 2001. godine. Nakon što je završio srednju školu u Americi, tužilac je upisao Fakultet ..., školske 2016/2017 godina, kao student na budžetu, a pošto nije upisao drugu godinu studija, 2018. godine je napustio taj fakultet i upisao privatni fakultet Univerziteta ... u Beogradu. U vreme kada je studirao na tom fakultetu, tužilac se zaposlio u preduzeću svog oca DD d.o.o., Beograd, sa polovinom radnog vremena, u kom je bio u radnom odnosu sve do 07.06.2019. godine, kada je, zbog nove sistematizacije poslova, proglašen tehnološkim viškom i isplaćena mu je otpremnina. Školske 2019/2020 godinu, tužilac je upisao ĐĐ međunarodni poslovni koledž u ..., na kom je dobio stipendiju zbog dobrih upisnih rezultata, te je, nakon redovno izvršenih obaveza i položenih ispita, upisao narednu godinu, treći semestar akademske 2020/2021 godinu, tako što mu je zbog postignutog uspeha, obnovljena stipendija. Svoje obaveze je u trećem semestru u potpunosti izvršio i položio predviđene ispite. ĐĐ međunarodni poslovni koledž u ... je visokoškolska ustanova akreditovana od strane nemačke akreditacione agencije EVALAG (Agencija za evalaciju Baden – Wurttenberg). Za upis na taj fakultet tužilac se odlučio kako bi se izmestio iz sredine u kojoj je do tada živeo. Radi studiranja, iznajmio je stan, odnosno sobu u ... koju plaća 120 evra mesečno. Mesečne potrebe tužioca procenjene su na iznos od 55.000,00 dinara. Tužiočeva majka radila je u preduzeću tuženog u kom je radio i tužilac, pa je i ona, isto kao i tužilac, dobila otkaz. Sada se izdržava čuvanjem dece jednoj porodici za mesečni iznos od 38.000,00 dinara, a pored toga izdaje garažu za iznos od 6.000,00 dinara mesečno. Tužiočeva sestra VV je student ... akademije, a tuženi doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 42.000,00 dinara. Druga tužiočeva sestra GG je student „... univerziteta“, a tuženi na ime njenog izdržavanja mesečno plaća 30.000,00 dinara. Tuženi je vlasnik više nepokretnosti (stanova u Beogradu koji se nalaze u ... ulici, ... ulici, Ulici ..., stana u Budvi, više garažnih mesta i dva lokala), a vlasnik je i više preduzeća (DD d.o.o., EE i PR Agencije ŽŽ). U vreme dok je studirao u Beogradu, tuženi je tužiocu plaćao mesečno, na ime izdržavanja, iznos od 30.000,00 dinara, i plaćao mu je školarinu, a izdržavanje je prestao da mu plaća nekoliko meseci pre podnošenja ove tužbe jer se nije slagao sa njegovom odlukom da se školuje u ... i izmešta iz Beograda.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo obavezivanjem tuženog da doprinosi izdržavanju tužioca mesečnim iznosom od 30.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi.

Odredbom člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26-te godine života. Kriterijumi određivanja izdržavanja propisani su odredbom člana 160. istog zakona, tako što se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

U konkretnom slučaju, tužilac nije navršio 26-tu godinu života, redovno se školuje, a tuženi je u mogućnosti da doprinosi njegovom izdržavanju, pa su ispunjeni zakonom propisani uslovi, u smislu odredbe člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, za obavezivanje tuženog da doprinosi izdržavanju tužioca.

Neosnovani su navodi revizije tuženog da zbog činjenice da, u periodu koji prethodi ovoj parnici, je izgubio status studenta na fakultetima na koje je tada bio upisan, pošto nije redovno pohađao nastavu niti polagao ispite, je tužilac izgubio i pravo na izdržavanje i da to pravo ne može ponovo da stekne na osnovu činjenice da je upisao treći fakultet. Suprotno tim navodima revizije tuženog, pravo punoletnog deteta na izdržavanje od roditelja zakonom je ograničeno njegovom životnom dobi tako da traje najkasnije do navršene 26-te godine života i uslovljeno je redovnim školovanjem. Pošto se, kako u vreme kada je podneo tužbu sudu, tako i u vreme kada je glavna rasprava zaključena, tužilac redovno školovao tako što je položio sve predviđene ispite i upisao narednu godinu studija, sledi da osnovano traži obavezivanje tuženog da doprinosi njegovom izdržavanju. Zbog toga se navodima revizije tuženog neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić