.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 234/2019
28.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Ilić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji su punomoćnici Vladimir Dragičević i Srdan Jovanović, advokati iz ..., VV iz ..., čiji je punomoćnik Rajko Petričić, advokat iz ..., GG, DD, ĐĐ i EE iz ..., radi poništaja zaveštanja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1257/16 od 15.09.2016. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Novom Sadu za odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1257/16 od 15.09.2016. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1257/16 od 15.09.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 2073/10 od 11.12.2015. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 2073/10 od 01.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi i da ne proizvodi pravno dejstvo sudsko zaveštanje pok. ŽŽ od 22.05.2001. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je nastupio raskidni uslov iz stava IV zaveštanja pok. ŽŽ biv. iz ..., koji je sastavljen 22.05.2001. godine u Opštinskom sudu u Loznici pod br. R ../2001 od 22.05.2001. godine i proglašen na zapisniku kod tog suda O. br. ../2001 18.09.2001. godine. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da zaostavštinu pok. ŽŽ čini imovina bliže određena u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da zaostavštinu pok. ŽŽ biv. iz ... čini 45.000 DEM koje se nalaze u kasici pok. ŽŽ u njegovoj kući u ..., kao i naknada po osnovu ropskog rada ŽŽ za vreme Drugog svetskog rata od 7.500 DEM; a odbačena je tužba u delu zahteva kojim je tužilja tražila da tuženi trpe da navedena imovina bude uručena zakonskim naslednicima pok. ŽŽ po zakonskom redu nasleđivanja u suvlasničkim udelima koji su bliže određeni u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je sudskim zaveštanjem pok. ŽŽ od 22.05.2001. godine povređen njen nužni deo. Stavom šestim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj BB na ime naknade troškova postupka plati 105.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.12.2015. godine do isplate, a zahtev tužene za isplatu još 1.228.253,00 dinara za naknadu troškova postupka je odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1257/16 od 15.09.2016. godine, odbijena je žalba tužilje, a usvojena žalba tužene BB, pa je presuda Osnovnog suda u Loznici P 2073/10 od 11.12.2015. godine ukinuta u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka (stav šesti izreke) i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je prvostepena presuda u preostalom pobijanom neukinutom delu potvrđena, stavovi 1-5 izreke.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Apelacioni sud u Novom Sadu, rešenjem R3 1/19 od 17.01.2019. godine, predložio je Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1257/16 od 15.09.2016. godine, sa obrazloženjem da je o reviziji potrebno da se odluči zbog tumačenja relevantnih propisa i potrebe za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu tumačenja pojedinih zakonskih odredaba u vezi ovog pravnog pitanja.
Članom 395. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.
Postupajući po predlogu Apelacionog suda u Novom Sadu, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 395. ZPP, zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.
U konkretnom slučaju, predmet spora je zahtev za poništaj zaveštanja pok. ŽŽ koje je sačinjeno 22.05.2001. godine u formi sudskog zaveštanja, zato što nije sačinjeno u odgovarajućem obliku. Takođe je predmet spora zahtev za utvrđenje da je na strani tužene BB, ostvaren raskidni uslov u smislu člana 129. Zakona o nasleđivanju, kao i zahtev za utvrđenje celokupne imovine pok. ŽŽ, te da je njegovim zaveštajnim raspolaganjem povređen nužni deo tužilje. Ceneći razloge istaknute u rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu kojim se predlaže odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava, jer tumačenje pojedinih zakonskih odredaba ne predstavlja razlog za primenu člana 395. ZPP, o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Osim toga, navodi u reviziji, kao i predlogu Apelacionog suda u Novom Sadu za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj su usmereni na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, što nije razlog za odlučivanje o reviziji u smislu člana 395. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), u na čiju primenu upućuje član 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Zakon o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, br.55/14), koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine reguliše odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine, kada je ovaj zakon stupio na snagu, samo u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije koji je propisan članom 23. stav 3. ovog zakona, nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka.
Član 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisuje da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
U konkretnom slučaju, tužba u ovoj parnici podneta je 25.02.2002. godine, a na ročištu za glavnu raspravu od 28.08.2012. godine sud je dozvolio preinačenje tužbe iz podneska tužilje od 29.06.2012. godine. Vrednost predmeta spora po preinačenoj tužbi je 501.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 4.325,67 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe 29.06.2012. godine (1 evro = 115,82 dinara).
Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod zakonom određenog cenzusa za izjavljivanje revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, koji je propisan članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, to znači da revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
