U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca „MICU STRATEGY SONSULTING, SLU, Andora i AA iz ..., koje zastupaju punomoćnici Rešad Plojović i Željko Nikolov, advokati iz ..., protiv tuženog BB iz ..., Republika ..., sa prebivalištem u mestu ..., Republika ..., koga zastupa punomoćnik Filip Blagojević advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3383/23 od 22.05.2024. godine, u sednici održanoj 09.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacioinog suda u Kragujevcu Gž 3383/23 od 22.05.2024. godine.

ODBIJAJU SE, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3383/23 od 22.05.2024. godine ukinuta je presuda Višeg suda u Novom Pazaru P.br. 8/22 od 23.02.2022. godine, odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu „MICU STRATEGY SONSULTING, SLU, Andora na ime duga prema sporazumu (priznanici) od 09.10.2018. godine, isplati iznos od 17.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije refinansiranja, uvećane za 8 procentnih poena, počev od 07.12.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate i odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da tužiocima, na ime naknade štete zbog povrede stava III ugovora o eksluzivnom zastupanju broj 011/18 od 09.01.2018. godine, solidarno isplate iznos od 200.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom na evre, u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije refinansiranja uvećane za 8 procentih poena, počev od 07.12.2018. godine kao dana podnošenja tužbe do konačne isplate, te su obavezani tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 1.627.633,42 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ 72/11...10/23) pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odrdaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su kao posrednici, a tuženi, kao igrač, zaključili ugovor o eksluzivnom zastupanju broj 011/18 dana 09.01.2018. godine u Budimpešti, kojim je ugovorena ekskluzivnost posrednika tokom trajanja ugovora, tako da igrač neće dodeljivati bilo kojoj trećoj strani direktno i indirektno, nijednu od aktivnosti koju je već poverio posredniku, a stavom III ugovora predviđena je obaveza igrača na isplatu štete u slučaju povrede ove ugovorne obaveze u iznosu od 200.000 evra. Navedenim ugovorom je predviđeno i da će se u slučaju spora primenjivati relevantni propisi i pozitivno zakonodavstva Republike Srbije pred Višim sudom u Novom Pazaru. Posredovanjem tužilaca, realizovan je transfer tuženog iz FK „Olimpija“ u FK „Puškaš“ 12.02.2018. godine. Međutim, tuženi nakon zadobijene povrede dana 03.08.2018. godine, samostalno je zaključio ugovor sa FK „Maribor“ iz Slovenije i ostvario transfert iz FK „Puškaš“ u FK „Maribor“. Ovo je tuženi učinio nakon što je FK „Puškaš“ obavestio tužioce da zbog povrede tuženog više ne može da računa na njega i da su ga skinuli sa liste licenciranih igrača, te da žele da ga se oslobode. Tuženi je raskinuo ugovor sa FK „Puškaš“ čime je postao slobodan igrač, nezaposlen i kao slobodan igrač je zaključio ugovor sa drugim fudbalskim klubom, pošto mu ni tužilac nije obezbedio neki drugi transfer iz FK „Puškaš“.

Prema ugovoru o transferu igrača od 12.01.2018. godine je zaključen između FK „Olimpija“ Ljubljana i FK „Puškaš“, a kojim je regulisan tranfer tuženog, registrovanog kao profesionalnog igrača počev od 12.01.2018. godine, naknada za transfer je iznosila 250.000 evra, a plaćanje za bivši klub uključujući solidarni doprinos u iznosu od 12.500 evra. Obaveza tuženog je bila da tuženom isplati, na ime transfera sa FK „Puškaš“ 30.000 evra i taj dug je podeljen na jednake mesečne rate po 1.000 evra. Tuženi je, dok je trajao ugovor, uredno plaćao svoju obavezu, a pošto je ugovor raskinut, isplatio je 13.000 evra dana 10.08.2018. godine, nakon prestanka njegovog angažovanja u FK „Puškaš“.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nakon održane rasprave, drugostepeni sud je zaključio da je tuženi isplatio više nego što je bila njegova obaveza po ugovoru zaključenim sa FK „Puškaš“, s obzirom da je ugovoreno da isplata traje dok traje ugovor, pa pošto je Ugovor raskinut prestala je obaveza isplate naknade koja je ugovorena članom 6. ugovora o ekskluzivnom zastupanju broj 011/18. Ugovor je prestao i tuženi nije bio u obavezi da tužiocu isplaćuje naknadu, osim za vreme trajanja predmetnog ugovora. Takođe, drugostepeni sud je ocenio da tužioci nisu dokazali koji su troškovi nastali u iznosu od 200.000 evra koje bi trebalo da tuženi pokrije tužiocima zbog toga što je potpisao ugovora sa FK „Maribor“ bez njihovog odobrenja, jer je u ugovoru o ekskluzivnom zastupanju predviđeno da se igrač obavezuje da pokrije troškove za štetu načinjenu ulagaču – posredniku u iznosu od 200.000 evra. Tužioci nisu dokazali štetu koja im je nastala nakon što je tuženi napustio FK „Puškaš“, a ne radi se o ugovornoj kazni, jer se odnosi na nastale troškove koji bi predstavljali štetu. Naime, imajući u vidu da FK „Puškaš“ nije više hteo tuženog kao igrača, on je bio prinuđen da traži sebi posao kao slobodan igrač i da ostvari naknadu u nekom drugom fudbalskom klubu, što je i učinio, te takvim postupanjem tužiocima nije pričinjena šteta ni na koji način.

Vrhovni sud smatra da je drugostepeni sud, na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, za koju je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je ugovor o ekskluzivnom zastupanju 09.01.2018. godine trajao i u vreme kada je tuženi samostalno zaključio ugovor sa FK „Maribor“, imajući u vidu da je tuženi prvo raskinuo ugovor sa FK „Puškaš“ i kao slobodan igrač mogao je da zaključi ugovor sa drugim fudbalskim klubom, pošto mu tužilac nije obezbedio neki drugi transfer. Tužioci nisu dokazali koju bi naknadu dobili za posredovanje i da li bi takvu naknadu uopšte i dobili, pa su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje na volju ugovornih strana u pogledu štete, odnosno naknade stvarnih troškova zbog nepoštovanja obaveza iz ugovora.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužioci nisu uspeli u revizijskom postupku, a sastav odgovora na reviziju nije bila potrebna radnja za odlučivanje o reviziji, zbog čega ni tužioci ni tuženi nemaju pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, u smislu člana 153. i 154. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i član 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković