U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca R.H. iz B.T., protiv tužene H.D. iz B.T., koju zastupa punomoćnik LJ.P., advokat iz B.T., radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 br. 381/15 od 03.09.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 15.12.2015.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene H.D. iz B.T., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 br. 381/15 od 03.09.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 br. 381/15 od 03.09.2015.godine, odbijena je žalba tužene kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P2 br. 301/2015 od 11.06.2015.godine, kojom je izmenjena odluka o vršenju roditeljskog prava, viđanju i izdržavanju, sadržana u presudi toga suda P br. 405/08 od 09.10.2008.godine, tako što je maloletna A.H., rođena 25.01.2005.godine poverena radi samostalnog vršenja roditeljskog prava ocu R.H., dok je majka H.D. obavezana da doprinosi njenom izdržavanju u iznosom od 10.000,00 dinara mesečno počev od 20.04.2015.godine pa dok za to postoje zakonski uslovi do 15-tog u mesecu za tekući mesec na ruke ili tekući račun oca, te uređeno da će se viđanje maloletnog deteta i majke odvijati u skladu sa željom i potrebama deteta i majke, a ukoliko dogovor izostane odvijaće se prvog i trećeg vikenda u mesecu od petka u 18 časova do nedelje u 18 časova, druge i četvrte srede u mesecu od 18 časova do 20 časova, drugi dan verskih i državnih praznika i prvu polovinu školskih raspusta u domaćinstvu majke uz njenu obavezu da dođe po dete i uredno je vrati u domaćinstvo oca. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove, a troškovi drugostepenog postupka tuženoj nisu dosuđeni.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je preko punomoćnika iz reda advokata izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog svih zakonom propisanih razloga. Suštinom revizijskih navoda osporava se primena materijalnog prava u situaciji kada je otpao razlog za izmenu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava, a to je činjenica da se tužena više ne nalazi na radu u inostranstvu.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP ( „Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tužene nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužene konkretno se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje u smislu člana 407. ZPP mogu biti revizijski razlog.

Prema utvrđenim činjenicama presudom prvostepenog suda P br. 405/08 od 09.10.2008.godine kojom je razveden brak parničnih stranaka, maloletna A. je bila poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, dok je otac bio u obavezi da doprinosi njenom izdržavanju u visini od 20% svoje zarade. Određeno je i viđanje između oca i maloletnog deteta. Tužena je tokom 2009.godine zasnovala vanbračnu zajednicu iz koje je dobila 29.12.2009.godine maloletno dete A. koji je nakon prekida vanbračne zajednice takođe poveren tuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava. U oktobru mesecu 2014.godine odlučila je da potraži posao u Austriji, pa je sa tužiocem postigla dogovor o preuzimanju brige o A. koja je prešla da živi u porodično domaćinstvo oca, dok je brigu o mlađem detetu tužene preuzela njena majka. Od tada maloletna A. kontinuirano boravi kod oca koji je faktički preuzeo vršenje roditeljskog prava, a sa majkom je ostvarivala svakodnevni kontakt putem interneta ili provodeći vreme zajedno kada je majka boravila u Srbiji. Maloletna A. je emotivno vezana za oba roditelja, ali se izjasnila da želi da ostane u domaćinstvu oca, a da majku viđa shodno željama i mogućnostima. Tužilac je kompetentan roditelj za samostalno vršenje roditeljskog prava. Potrebe maloletne A. utvrđene su na novčani iznos oko 20.000,00 dinara mesečno, a imovinske prilike oba roditelja omogućavaju da svaki od njih doprinosi njenom izdržavanju sa po 50%.

Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi vodeći računa o najboljem interesu deteta u smislu člana 6. stav 1. i člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, uvažavajući mišljenje deteta koje je sposobno da formira svoje mišljenje i Centra za socijalni rad za Opštine B.T. i M.I. od 03.06.2015.godine, usvojili tužbeni zahtev i izmenili odluku o vršenju roditeljskog prava nad maloletnom ćerkom parničnih stranaka tako što je poverena ocu, kao i izmenili odluku o izdržavanju maloletne ćerke tako da je ustanovljena obaveza majke da doprinosi iznosom od 10.000,00 dinara uz izmenu odluke o održavanju kontakata majke sa maloletnom A. prvenstveno u skladu sa željom i potrebama deteta i majke uz određivanje obrasca viđenja ukoliko dogovor izostane.

Neosnovano se revizijom tužene ukazuje da je otpao razlog za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava i drugih pratećih odluka, obzirom da se tužena više ne nalazi na radu u inostranstvu, te da u svemu ostalom ispunjava uslove uspešnog roditeljstva i maksimalno je motivisana za vršenje samostalnog roditeljskog prava u odnosu na maloletnu A.. Kod nesporne činjenice da je i tužena za vreme samostalnog vršenja roditeljskog prava bila funkcionalni roditelj sa adekvatnim vaspitnim stilom, kao što je to i tužilac, izmena odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava bila je uslovljena činjenicom da tužena zbog rada u inostranstvu nije mogla neposredno da samostalno vrši roditeljska prava, te je imajući u vidu saglasnost roditelja da tužilac faktički preuzme vršenje roditeljskog prava imajući u vidu uzrast i potrebe i želje deteta pravilno procenjeno da je izmena odluke u interesu deteta. Izmenom odluke samo je usaglašeno pravno sa faktičkim stanjem vršenja roditeljskog prava budući da maloletna A. od oktobra meseca 2014.godine kontinuirano boravi kod oca, te odbijanje tužbenog zahteva samo iz razloga što se tužena vratila u B.T. ne bi bilo u interesu, a ni saglasno želji maloletnog deteta, a u sporu po tužbi za vršenje roditeljskog prava sud se prvenstveno rukovodi interesom maloletnog deteta, a ne potrebama roditelja.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi za procenu najboljeg interesa između ostalog su uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta i to vaspitne, zatim potrebe stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige i drugo i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pravilno cenili elemente procene najboljeg interesa deteta koji su potvrđeni pribavljenim mišljenjem centra u smislu člana 270. Porodičnog zakona uz uvažavanje mišljenja, želja i osećanja deteta, saglasno članu 266. stav 3. Porodičnog zakona, te je neosnovan revizijski navod da nižestepeni sudovi nisu sagledali konkretnu životnu situaciju parničnih stranaka.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbe člana 154, 161. i 162. Porodičnog zakona kada su obavezali tuženu da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta i odredili model viđanja maloletnog deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, prvenstveno omogućavajući održavanje kontakata u skladu sa željama i potrebama, a ukoliko dogovor izostane prema modelu predloženom od strane Centra za socijalni rad koga je sud prihvatio.

Na osnovu izloženog, te kako revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odbio reviziju tužene kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.