Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Ivane Rađenović, Mirjane Andrijašević i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 667/23 od 29.02.2024. godine, u sednici održanoj 12.12.2024. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 667/23 od 29.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 667/23 od 29.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 470/21 od 06.06.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos priznatog potraživanja po rešenju Trgovinskog suda u Beogradu St 16/2002 i to 7.894,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2021. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos priznatog potraživanja po rešenju Trgovinskog suda u Beogradu St 16/2002 i to zakonsku zateznu kamatu obračunatu na iznos naveden u stavu prvom izreke od 21.03.2015. godine do 04.11.2021. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog posutpka isplati 54.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 667/23 od 29.02.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu stava prvog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji, isplati kamatu na iznos od 5.395,04 dinara od 05.11.2021. godine do isplate, a u preostalom delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati 7.894,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.499,32 dinara od 05.11.2021. godine do isplate prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 2.000,005 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostpenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je kako proizlazi iz navoda revizije u usvjajućem delu tužbenog zahteva, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Zakona o obligacionim odnosima, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, obavezana je tužena da tužilji naknadi imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u visini neisplaćenog potraživanja tužilje iz radnog odnosa, čija je visina utvrđena rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 16/2002 od 20.05.2003. godine, uvećano za zakonsku zateznu kamatu odbračunatu po proporcionalnoj metodi za period od 03.01.2002. godine do 31.03.2015. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos glavnog duga od dana podnošenja tužbe do ispalte. Ovo zbog toga što postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „Beogradska banka“a.d. Beograd, pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 16/02 od 03.01.2002. godine, u kojem je tužilji priznato potraživanje iz radnog odnosa, nije okončan ni nakon donošenja rešenja Privrednog apelacionog suda u Beogradu Rž St 4321/21 od 19.08.2021. godine, kojim je preinačeno rešenje Privrednog suda u Beogradu R4 St 2070/21 od 08.06.2021. godine i utvrđeno da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod brojem St 58/10 povređeno pravo ovde tužilje na suđenje u razumnom roku i naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve potrebne mere i radnje u cilju okončanja stečajnog postupka.

Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, odluku o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete i objektivnoj odgovornosti tužene za dugove preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom, kakvo je privredno društvo „Beogradska banka“ a.d. Beograd, u odnosu na koje tužilja ima novčano potraživanje iz radnog odnosa, doneli pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i u skladu sa odlukama Vrhvnog suda u istim činjenično-pravnim sporovima u kojima je tražena naknada imovinske štete u visini novčanog potraživanja poverilaca iz radnog odnosa, koja su u celosti ili delimično ostala nenaplaćena u stečajnom postupku vođenom protiv stečajnih dužnika sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Obavezivanje tužene da naknadi imovinsku štetu je ustaljena praksa redovnih sudova zasnovana na odlukama Evropskog suda za ljudska prava, odnosno Ustavnog suda, kao i na Zaključku Vrhovnog kasacionog suda o tom pravnom pitanju od 02.11.2018. godine.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.11.2021. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 7.894,36 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. Činjenica da su odluka o zakonskoj zateznoj kamati na iznos glavnog potraživanja i odluka o troškovima postupka pobijanom drugostepenom presudom preinačene, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednikveća-sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković