U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1722/23 od 29.06.2023. godine, u sednici održanoj 09.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1722/23 od 29.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 361/2022 od 27.04.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i tuženi obavezan da joj na ime naknade za eksproprisano zemljište i to: 5199 m2 od ukupnih 5301 m2 kp.br. .. i svih 320 m2 površine kp.br. .., obe parcele su njiva 2. klase i gradsko građevinsko zemljište, upisane u LN br. .. KO Veternik, isplati 123.642.267,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo javne svojine u celosti na kp.br. .. površine 320 m2, kao i u delu od 5199/5301 na kp.br. .. površine 5301 m2, upisane u LN br. .. KO Veternik, što je tužilja dužna priznati i trpeti da se tuženi sa tim pravom upiše kod nadležne SKN. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj isplati novčanu naknadu za eksproprisano zemljište preko dosuđenih 123.642.267,38 dinara do traženih 125.927.375,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i u delu za upis prava javne svojine u korist tuženog na kp.br. .. KO Veternik preko udela od 5199/5301 do traženog udela od 1/1. Stavom petim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 500.655,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1722/23 od 29.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je (po osnovu nasleđa iza pok. roditelja) vlasnik kp.br. .. površine 320 m2 i kp.br. .. površine 5301 m2, upisane u LN br. .. KO Veternik, koje su po vrsti zemljišta gradsko građevinsko zemljište, a po kulturi zemljišta njiva 2. klase. Navedene parcele nastale su deobom kp.br. .. tužiljinih roditelja. Planom generalne regulacije prostora za porodično stanovanje u zapadnom delu Grada Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 34/2017) i Planom detaljne regulacije Adica u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 22/2019) kp.br. .. u celosti je namenjena za površinu javne namene – regulaciju ulice ..., dok je kp.br. .. površine 5301 m2 istim planskim aktima, največim delom namenjena za površinu javne namene – regulaciju ulice ... (u površini od 5199 m2), a manjim delom za porodično stanovanje (u površini od 102 m2). Parcela br. .. KO Veternik je u prirodi deo ulice ... u mesnoj zajednici Adice u Novom Sadu. Parcela br. .. KO Veternik u površini u kojoj je planskim aktima tuženog namenjena za površinu javne namene – regulaciju ulice ... (5199 m2) u prirodi predstavlja deo ulice ... u mesnoj zajednici Adice u Novom Sadu, dok se u preostalom delu koristi za porodično stanovanje. Obe parcele su potpuno komunalno opremljene vodnom, elektroenergetskom, telekomunikacionom i gasnom infrastrukturom, dok je saobraćajna površina izgrađena od asfaltnog zastora. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke utvrđeno je da je tržišna vrednost predmetnih parcela iznosi 22.403,02 dinara/m2.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u smislu odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojili tužbeni zahtev, utvrdili da je tuženi stekao pravo javne svojine na predmetnoj parceli i tuženog obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu za predmetne katastarske parcelu u obimu koji je priveden nameni nalazeći da se tužilac ne može koristiti svojim svojinskim ovlašćenjem na navedenim katastarskim parcelama zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Saglasno navedenom, dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009... 145/2014), koji je bio snazi u vreme usvajanja generalne regulacije prostora za porodično stanovanje u zapadnom delu Grada Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 34/2017), propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i drugo).

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11... 105/2014), propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo), a stavom 10. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju sporno zemljište, označeno kao kp.br. .. i kp.br. .. upisano u LN br. .. KO Veternik na kojoj je tužilja vlasnik sa udelom 1/1 dela, planskim aktom je predviđeno za javnu površinu – ulicu (na način bliže naveden u obrazloženju ove odluke) koju koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj i u prirodi jeste ulica koja ima svoj naziv – ulica ... (kp.br. .. u celosti) i ulica ... (kp.br. .. u površini od 5199 m2). U situaciji kada zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave bude određeno za ulicu i privedeno planskoj nameni u skladu sa planskim aktom, to zemljište od tog momenta po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da za zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine tužilji isplati odgovarajuću naknadu i upiše u javne knjige svoje pravo svojine na istom.

Imajući u vidu činjenicu da je predmetno zemljište faktički privedeno nameni predviđenoj planskim aktom, s obzirom na to da se koristi kao ulica – javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja (član 2. tačka 2. Zakona o putevima) i na taj način izvršena je tzv. faktička eksproprijacija, koja i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da, kada je zemljište faktički privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, tužilja kao korisnik tog zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Tužilji je time povređeno pravo na imovinu, pa zato ima pravo na traženu naknadu za faktički oduzetu imovinu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženog obavezali da tužilji isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta (u visini odmrenoj prema tržišnoj vrednosti utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka), shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji.

Kako je utvrđeno da se predmetne katastarske parcele koriste kao ulica, tuženi je odgovoran i pasivno legitimisan u ovoj parnici na osnovu člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini, jer su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze. Zbog toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković