Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2857/22 od 09.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih-protivtužilaca VV i GG i potvrđena prvostepena presuda u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima drugom i šestom izreke i u tim delovima predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stava prvog izreke) tuženi-protivtužioci VV i GG su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite je naknada ulaganja revidenata u lokal koji je suvlasništvo tužilje-protivtužene i tuženog - protivtužioca BB sa po 1/2 idealna. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi - protivtužilac VV je u državini predmetnog lokala od 01.08.2010. godine na osnovu ugovora o zakupu koji je zaključio sa suvlasnicima lokala na period od osam godina, čije važenje je kasnije prećutno produženo, vršeći ulaganja u objekat bez dogovora sa vlasnicima lokala, sa obavezom da ga preda u stanju u kakvom ga je primio, uzimajući u obzir promene do kojih je došlo usled redovne upotrebe. Tužena - protivtužilja GG je u državini lokala od 23.09.2010. godine gde obavlja ugostiteljsku delatnost. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili protivtužbeni zahtev u odnosu na revidenta VV jer je i dalje u državini predmetnog lokala tako da njegovo potraživanje još uvek nije dospelo s obzirom da se ne zna u kakvom će stanju biti predmet zakupa u vreme vraćanja zakupodavcima, a u odnosu na revidenta GG jer nije bilo dokaza da je vršila ulaganja u lokal.

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti protivtužbenog zahteva revidenata za naknadu izvršenih ulaganja u lokal tužilje-protivtužene u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene pravila o naknadi ulaganja izvršenih od strane zakupca nakon isteka trajanja ugovora o zakupu, pa ni u pogledu primene člana 210. Zakona o obligacionim odnosima (na koje se revizijom ukazuje), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda kada je reč o ulaganjima zakupca u predmet zakupa, pri čemu se uz reviziju ne prilažu odluke kojima bi se ukazivalo da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije primenjeno materijalno pravo pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Protivtužba radi isplate ulaganja podneta je 27.01.2020. godine (preinačenje je izvršeno 10.02.2020. godine), a vrednost predmeta spora po protivtužbi revidenata je 763.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se protivtužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković