.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2364/2021
28.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca Poljoprivredno gazdinstvo AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marina Miča, advokat iz ..., protiv tuženog „AGROZAŠTITA 012“ DOO Požarevac, koga zastupa punomoćnik Dušan Đorđević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2521/20 od 15.12.2020. godine, u sednici održanoj 28.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2521/20 od 15.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2521/20 od 15.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Požarevcu P 255/19 od 05.08.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ime duga isplati iznos od 3.079.098,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa iz prethodnog stava izreke za iznos od još 3.485,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2019. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor prebijanja tuženog za isplatu iznosa od 6.819.413,40 dinara. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 373.390,98 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2521/20 od 15.12.2020. godine odbijene su žalbe tužioca i tuženog kao neosnovane i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ukoliko Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Revizijom se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, a naročito rezultat veštačenja, u pogledu utvrđenih činjenica o visini međusobnih potraživanja parničnih stranaka, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Navodima revizije se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije. Imajući u vidu izneto na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 17.05.2019. godine sa zahtevom za isplatu novčanog iznosa od 8.047.518,60 dinara sa kamatom. Tuženi je istakao prigovor radi prebijanja u iznosu od 6.819.413,40 dinara. Tužilac je u podnesku od 06.03.2020. godine smanjio tužbeni zahtev na iznos od 3.082.584,00 dinara koji prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1evro=117,9612 dinara) predstavlja iznos od 26.132 evra.
Po članu 28. ZPP ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije ili drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Prigovor radi prebijanja je nesamostalna parnična radnja tuženog vezana za postojanje tužbenog zahteva i samo do visine potraživanja istaknutog u tužbenom zahtevu.
Sledom navedenog, za izjavljivanje revizije merodavna je vrednost glavnog zahteva, koja u konkretnom slučaju ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
