.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23777/2024
19.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavko Aćimović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Popović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1039/2020 od 05.06.2024. godine, u sednici održanoj 19.12.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1039/2020 od 05.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1039/2020 od 05.06.2024. godine stavom prvim izreke, usvojena je žalba tuženog pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 6550/2019 od 27.11.2019. godine preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati 70.000,00 dinara sa zakonskom zatzenom kamatom od 27.11.2019. godine do isplate, kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove prvostepenog postupka od 15.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove žalbenog postupka od 21.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1 i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 26.07.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 70.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužilje nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
