.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2381/2020
18.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Delić, advokat iz ..., protiv tužene Komercijalne banke A.D. Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 19/2020 od 30.01.2020. godine, u sednici održanoj 18.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 19/2020 od 30.01.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 19/2020 od 30.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 920/19 od 28.10.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je stavom prvim izreke, utvrđeno da je ništava odredba Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta osiguranog kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita broj ..., zaključenog dana 29.07.2008. godine između tužene i tužilje, i to propisana članom 8. stav 1. predmetnog ugovora, koja glasi: ,,Korisnik kredita se obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, a na osnovu Odluke o tarifama naknada Banke, plati Banci jednokratnu naknadu u visini od 0,50% od iznosa odobrenog kredita u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kurrsu NBS važećim za CHF na dan plaćanja.“, te da ne proizvodi pravno dejstvo. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 13.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.08.2008. godine. Četvrtim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu potraživane zakonske zatezne kamate koja bi se obračunavala na iznos od 13.440,00 dinara u periodu od 29.07.2008. godine do 07.08.2008. godine. Petim stavom izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 55.408,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude, pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 19/2020 od 30.01.2020. godine, prvim stavom izreke, žalba tužene je odbijena i presuda Osnovnog suda u Somboru P 920/19 od 28.10.2019. godine u pobijanom usvajajućem delu potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18)
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom utvrđena je ništavost odredbe ugovora o stambenom kreditu kojom je predviđeno pravo tužene banke da od tužilje kao korisnika kredita, naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj u iznosu od 13.440,00 dinara (0,50% vrednosti kredita) u odnosu na ukupan iznos odobrenog kredita i obavezana je tužena da tužilji isplati iznos koji joj je po ovom osnovu, odmah po isplati sredstava kredita naplatila, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja bez osnova, do isplate, jer tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje u visini od 13.440,00 dinara (0,50% od iznosa odobrenog kredita) koji su tužilji naplaćeni.
Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasaconog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj.
Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 16.07.2018. godine, a u podnesku od 10.12.2018. godine kojim je tužilja preinačila tužbu, kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 13.440,00 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
