Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stava prvog izreke) tužilja-protivtužena je, blagovremeno, izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 24.10.2011. godine u ... iz kog imaju zajedničko dete maloletnu GG, rođenu ... godine u .... Pravnosnažnom presudom donetom u ovom sporu razveden je brak parničnih stranaka i maloletna GG poverena je majci koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Nalazom i mišljenjem komisije sudskih veštaka, Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ od 03.03.2016. godine, utvrđeno je da oba roditelja poseduju kapacitete za vršenje roditeljske uloge, ali da zbog starosne dobi deteta i funkcionisanja sa majkom maloletnu GG treba poveriti majci na samostalno vršenje roditeljskog prava a ocu omogućiti redovno viđanje deteta. Saglasno je mišljenje veštaka da određivanje privremene mere kojom bi se regulisao model viđanja u kontrolisanim uslovima, u prisustvu majke, nije u najboljem interesu maloletnog deteta.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su odredili model održavanja ličnih odnosa u skladu sa nalazom i mišljenjem Komisije sudskih veštaka, rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta, na osnovu čl. 6. stav 1 i 266. stav 1. Porodičnog zakona Republike Srbije, imajući u vidu da je otac motivisan za roditeljstvo i da je već uspostavio emocionalni odnos sa ćerkom a da majka ima hiperprotektivno ponašanje prema detetu i to ne samo u odnosu na oca, nego i u odnosu na šire okruženje što negativno utiče na odnos deteta i oca.

Članom 3. stav 1. Konvencije UN o pravima deteta, propisano je da je u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interes deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonadavna tela. Pravilom iz člana 6. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koja se tiču dece. Po članu 61. stav. 1. istog Zakona, dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a po članu 266. istog Zakona, u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Elementi procene najboljeg interesa deteta su uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe za vaspitanjem i sposobnostima roditelja da zadovolje utvrđene potrebe deteta. U konkretnom slučaju, elementi procene najboljeg interesa deteta pravilno su ocenjeni na osnovu svih izvedenih dokaza a posebno nalaza i mišljenja Komisije sudskih veštaka, Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“. Zato su neosnovani navodi revizije da je ovakav način uređenja odnosa suprotan najboljem interesu maloletnog deteta.

Neosnovano se revizijom ukazuje da osporena presuda nije doneta na osnovu savesne i brižljive ocene dokaza te da je s tim u vezi učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 8. ZPP pred drugostepenim sudom. Ovo zbog toga što se u reviziji ne može ulaziti u činjenična pitanja u sferi znanja i veština veštaka i pobijati ocena izvedenih dokaza (revident ukazuje da je prvostepeni sud odbio predlog za saslušanje veštaka – članova Komisije veštaka), jer se na taj način posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što po članu 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, to je Vrhovni kasacioni sud odbio kao neosnovanu reviziju tužilje-protivtužene i odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić