.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2384/2020
11.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Sarić advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje Srbija“ a.d.o. sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Mirna Rakić-Domazetović advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tuženog BB (ranije B1) iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Romić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tuženog i umešača na strani tuženog izjavljenim protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1375/2018 od 06.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1375/2018 od 06.11.2019. godine.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženog i umešača na strani tuženog izjavljene protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 1375/2018 od 06.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 1375/2018 od 06.11.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je usvojena i ukinuta je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 8587/2017 od 24.01.2018. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od ukupno 115.000,00 dinara, i to za pretrpljene fizičke bolove iznos od 55.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 60.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 24.01.2018. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova sastava odštetnog zahteva od 18.03.2013. godine isplati iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova izdavanja zapisnika MUP-a isplati iznos od 1.070,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.01.2018. godine do isplate, dok je stavom šestim izreke, obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka (nastalih zaključno sa donošenjem prvostepene presude od 24.01.2018. godine) isplati iznos od 165.484,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom sedmim izreke, preko dosuđenog a do traženog iznosa od 70.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i preko dosuđenog a do traženog iznosa od 70.000,00 dinara na ime nematerijalne štete za pretrpljeni strah, tužbeni zahtev je odbijen, kao i deo zahteva kojim je tužilja tražila isplatu zakonske zatezne kamate na iznos na ime sastava odštetnog zahteva za period od prvostepenog presuđenja do izvršnosti presude, te deo zahteva kojim je tražila isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od prvostepenog presuđenja do izvršnosti presude. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 39.242,00 dinara. Stavom devetim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom desetim izreke, odbijen je zahtev umešača na strani tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Umešač na strani tuženog je takođe blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući drugostepenu odluku iz svih zakonskih razloga.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP).
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema odredbi stava 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. tog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Posebna revizija predviđena navedenom zakonskom odredbom ne može se izjaviti zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pa zato nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog radi razmatranja pravnog pitanja o primeni procesne odredbe člana 383. stav 4. ZPP, u postupku u sporovima male vrednosti. Uz reviziju nisu priložene sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim situacijama, pa zato nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog ni radi ujednačavanja sudske prakse. Ne postoji potreba ni za novim tumačenjem prava, imajući u vidu sadržinu revizije kojom tuženi ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što zakonom nije predviđeno kao razlog za posebnu reviziju, imajući u vidu izričitu odredbu člana 404. stav 1. ZPP, da se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija tuženog i umešača u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije tuženog i umešača nisu dozvoljene.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju, tužba u ovom sporu podneta je 08.04.2013. godine, a podneskom od 26.01.2015. godine tužbeni zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete je smanjen na iznos od ukupno 147.070,00 dinara, o kom je odlučeno prvostepenom presudom donetom dana 24.01.2018. godine, dok je drugostepena presuda doneta 06.11.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 122.070,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je iznosio 111,7566 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, predstavlja dinarsku protivvrednost od 1.092,28 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog i umešača nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnog postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/2014), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP. Činjenica da je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
