.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23881/2023
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Bojan Dobrijević iz ..., protiv tuženog „Oktopod“ privredno društvo za prevoz i pružanje usluga u saobraćaju d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik advokat Kruna Maksimović iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 10706/21 od 15.05.2023. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 10706/21 od 15.05.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 10706/21 od 15.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 24644/2020 od 28.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da joj isplati 58.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.02.2020. godine do isplate i da joj naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 10.500,00 dinara. Stavom trećim izreke tužilja je oslobođena od plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 10706/21 od 15.05.2023. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka (stav 1. i 2.).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20).
Prema članu 404. ZPP, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik“ RS, br. 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude kojom ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je pravni osnov sticanje bez osnova i ocenjeno je da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu odgovarajućih odredbi materijalnog prava, a na osnovu konkretno utvrđenog činjeničnog stanja. Ocenjeno je da je tužba preuranjena zbog čega je tužbeni zahtev odbijen te ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Bez uticaja na drugačije odlučivanje su odluke priložene uz reviziju, imajući u vidu da su to prvostepene presude čiju zakonitost i pravilnost preispituje drugostepeni, a ne revizijski sud. Pored toga, ni svaka pogrešna primena materijalnog prava u drugostepenoj odluci ne vodi dozvoljenosti odlučivanja o posebnoj reviziji, jer to mora biti samo pogrešna primena materijalnog prava koja je od opšteg značaja, da bi se ispunili uslovi za odlučivanje u smislu člana 404. ZPP.
Na osnovu iznetog, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi sticanja bez osnova tužilja je podnela 20.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 58.300,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
