.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23891/2024
12.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Sonja Popović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2061/24 od 12.09.2024. godine, u sednici održanoj dana 12.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2061/24 od 12.09.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2061/24 od 12.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4467/2023 od 08.05.2024. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo svojine u 16668/168012 udela na nekretnini upisanoj u list nepkretnosti broj .. KO Sremska Kamenica, parcela broj .. zemljište u građevinskom području od 2154 m2, a tužioci su dužni trpeti da se tuženi nakon pravnosnažnosti presude uknjiži u katastru. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima isplati ukupno 2.740.808,00 dinara, i to: tužiocu AA iznos od 591.485,00 dinara a tužiocu BB iznos od 2.149.323,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti presude do isplate i da im solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 494.586,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2061/24 od 12.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4467/2023 od 08.05.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade tužiocima na ime faktičke eksproprijacije njihovih katastarskih parcela. U sporovima za isplatu naknade za zemljište koje je bez sprovedenog upravnog postupka (članovi 25-36 Zakona o eksproprijaciji) i postupka određivanja naknade (članovi 56-62 Zakona o eksproprijaciji i članovi 132-140 Zakona o vanparničnom postupku) de facto oduzeto od njegovog vlasnika i privedeno nameni utvrđenoj planskim aktom kao javna površina - ulica, postoji ujednačena praksa sudova po pitanju pasivne legitimacije i visine naknade. Obveznik isplate naknade i pasivno legitimisana u tom sporu je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se faktički oduzeto zemljište nalazi, kao titular prava javne svojine na javnoj površini - ulici (koja nije deo auto-puta ili državnog puta I i II reda), kao dobra u opštoj upotrebi u smislu člana 10. stav 2. i 10. Zakona o javnoj svojini, a visina naknade se određuje po tržišnoj vrednosti zemljišta u skladu sa članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i člana 58. Ustava Republike Srbije. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilaca usvojen, doneta je pravilnom primenom materijalnog prava i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Po članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja i isplate naknade za faktičku eksproprijaciju tužioci su kao formalni suparničari u smislu odredbe člana 205. Zakona o parničnom postupku podneli 06.06.2023. godine, a vrednost predmeta spora je u odnosu na tužioca AA je iznos od 591.485,00 dinara, u odnosu na tužioca BB iznos od 2.149.323,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
