Vrhovni sud je ispitao pobijano drugostepeno rešenje u skladu sa odredbom člana 420. stav 6. u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ 72/11...sa izmenama) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

Prilikom donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju povredu revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede iz stava 1. ovog člana u postupku pred drugostepenim sudom na koje revident neosnovano ukazuje.

Prema stanju u spisima tužilac dana 28.05.2018. godine podneo tužbu protiv tužene radi svojine i državine, kojom je tražio da sud utvrdi da je tužilac vlasnik po osnovu izgradnje podrumskog dela kuće koja se nalazi u Nišu, u ul. ... , na KP br. ... KO Niš - ..., upisana u LN br. ... , kao i 1/2 dve garaže koje se nalaze na istoj adresi i na istoj parceli, po osnovu izgradnje, dogradnje i adaptacije, renoviranja i pretežnog ulaganja. Eventualnim zahtevom je tražio da se utvrdi da je vlasnik navedenih nepokretnosti, po osnovu mirne i savesne državine duže od 20 godina. Tužbom je tražio da, ukoliko sud ne usvoji ovako postavljen tužbeni zahtev, da obaveže tuženu da mu isplati protivvrednost izvedenih radova u iznosu od 990.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu R1 br. 220/17 od 04.04.2018. godine fizičkom deobom je potvrđen već postojeći način korišćenja kuće od strane stranaka i obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 297.000,00 dinara na ime veće vrednosti prizemlja od vrednosti suturena. Na ročištu radi izjašnjenja tužioca u smislu odredbe člana 294. stav 2. ZPP prvostepeni sud nije dozvolio objektivno preinačenje tužbe koja je izvršena podneskom od 20.06.2023. godine.

Nižestepeni sudovi nalaze da na strani tužioca ne postoji pravni interes da sud donese predloženu presudu, jer je tužilac svoje pravo na spornim nepokretnostima stekao na osnovu punovažnog pravnog posla - ugovora o poklonu Ov I br. 792/08 od 14.01.2008. godine koji je zaključen između ovde stranaka, kao poklonoprimaca i njihovog sada pok. oca VV, kao poklonodavca, te da su stranke na osnovu tog ugovora već upisale pravo svojine na stambenoj zgradi i garaži i pravo korišćenja parcele sa obimom 1/2 a zatim je sudskom odlukom izvršena fizička deoba predmetnih nepokretnosti i uređen način korišćenja istih, a tužiocu na ime veće vrednosti prizemlja porodične stambene zgrade koji je tuženoj pripao u svojinu dosuđen iznos od 297.000,00 dinara.

Vrhovni sud prihvata stav nižestepenih sudova. Revizija tužioca nije osnovana.

S obzirom da je tužilac tužbenim zahtevom tražio, da se utvrdi da je vlasnik podrumskog dela kuće u ul. ... , na KP br. ... K0 Niš - ..., upisane u ln br. ... , kao i ½ dve garaže koje se nalaze na istoj adresi, pravilno su po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi zaključili da za ovakav tužbeni zahtev, tužilac nema pravni interes, jer je svoje pravo svojine na kući već upisao u Katastar nepokretnosti, na osnovu ugovora o poklonu, pri čemu je dalje, sudskom odlukom izvršena i fizička deoba nepokretnosti i uređen način korišćenja, sve to rešenjem suda R1 br. 220/17 od 04.04.2018 godine, na osnovu koga se može izvršiti upis prava svojine prema izvršenoj fizičkoj deobi predmetne nepokretnosti, a tužiocu dosuđen i iznos od 297.000,00 dnnara na ime veće vrednosti prizemlja koje je pripalo tuženoj.

Prema mišljenju Vrhovnog suda u situaciji kada postoje isprave kojima se dokazuje stvarno pravo na nepokretnostima i koje su podobne za upis prava svojine na nepokretnostima na način kako je u zahtevu opredeljeno, u toj situaciji nema ni svrhe donositi presudu kojom bi se to isto konastatovalo.

Odredbom člana 194. Zakona o parničnom postupku je propisano da tužba za utvrđenje može da se podnese ako tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa. U konkretnom slučaju ne postoji pravni interes da se utvrđuje postojanje ili ne postojanje prava svojine tužioca na nepokretnostima, niti pravnog odnosa, jer je sve to već raspravljeno i utvrđeno overenim ugovorom o poklonu i rešenjem Osnovnog suda u Nišu R1 br. 220/17 od 04.04.2018. godine.

Revizijskim navodima se neosnovano ukazuje da je tužiocu uskraćeno pravo na raspravljanje pred sudom, i pravo na pravično suđenje, jer su u postupku primenjene sve procesne norme odgovarajuće konkretnom slučaju.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, s obzirom da nije uspeo u postupku po reviziji.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja primenom procesnog ovlašćenja iz člana 420. u vezi sa članom 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković