Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 549/18 donetom po održanoj raspravi pred drugostepenim sudom 20.12.2018. godine, stavom prvim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem, usvajajućem delu stava četvrtog, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se prema tuženima utvrdi da su po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici suvlasnici placa, porodične stambene zgrade i bunara, sve na kp br. ... upisanih u listu nepokretnosti ... KO ..., i to tužilac sa 1/2 idealnih delova, a tužilja sa 1/6 idealnih delova, te da se utvrdi da ovaj deo imovine ne predstavlja zaostavštinu pok. DD biv. iz .... Stavom trećim izreke utvrđeno je prema tuženima da je tužilac DD (pored suvlasničkog udela od 1/3 po osnovu nasleđa, dosuđenog pravnosnažnim delom prvostepene presude stavom drugim izreke) suvlasnik po osnovu ustupljenog naslednog dela tužene GG po izjavi od 19.03.2015. godine overenoj pred Osnovnim sudom u Vrbasu, i sa udelom od još 1/3 idealnih delova placa i porodične stambene zgrade na navedenoj katastarskoj parceli i na udelu od još 1/6 bunara na istoj katastarskoj parceli, i tuženi su obavezani da mu ovo pravo priznaju i trpe upis njegovog prava u javnim knjigama, a tuženi je obavezan da mu ustupi pripadajuće delove nepokretnosti. Stavom četvrtim odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se tužilac AA obaveže da mu na ime izgradnje zida iznad kuće, zida pored ulice i građevinskih radova opisanih izrekom isplati 62.399,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.08.2014. godine do isplate. Stavom petim izreke utvrđeno je prema protivtuženima da je protivtužilac VV po osnovu nasleđa suvlasnik sa 1/3 idealnih delova placa i porodične zgrade i 1/6 idealnog dela bunara, sve na katastarskoj parceli ... u listu nepokretnosti ... KO ..., dok je preko ovako dosuđenog suvlasničkog udela do traženog udela od 2/3 na placu i porodičnoj stambenoj zgradi i 2/6 na bunaru, protivtužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom šestim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i zbog prekoračenja tužbenog zahteva pred drugostepenim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. važećeg Zakona o parničnom postupku - ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službneni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka učinjene pred drugostepenim sudom u smislu člana 374. stav 1. ZPP, niti u čemu se sastoji prekoračenje tužbenog zahteva u postupku pred drugostepenim sudom, u smislu člana 407. stav 1. tačka 5. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su supružnici, a tuženi su rođeni brat i sestra tužioca AA. Njihov sada pokojni otac DD je bio vlasnik kp ... u posedovnom listu broj ... KO ..., po osnovu Ugovora o kupoprodaji overenog pred sudom 08.08.1966. godine. Tada je sada pok. DD živeo u ... u porodičnoj zajednici sa suprugom sada pok. ĐĐ i sinovima, ovde tuženim, tužiocem i njegovom suprugom tužiljom BB, a ovde tužena, njegova ćerka GG je bila udata i živela u sopstvenom domaćinstvu. Novac za kupovinu placa obezbeđen je tako što je rođak parničnih stranaka pozajmio tužiocu novac, koji je on dao ocu radi kupovine placa. Nakon dve godine započeta je izgradnja kuće, u kom periodu je u radnom odnosu bio samo pokojni otac parničnih stranaka. Tužilac je imao dvoje maloletne dece i učestvovao je u izgradnji novcem koji je dobio za kopanje bunara, čime je kupljen crep za krov. Otac parničnih stranaka je kupio prozore i vrata i sam je radio instalaciju, a rad je obavljan mobom. Na istoj katastarskoj parceli izgrađen je bunar u dogovoru sa rođakom čija parcela je bila susedna, sa namerom da bude zajednički bunar. Ugovorom o deobi imovine za života overenim pred sudom 18.03.1979. godine sada pok. DD je celokupnu svoju nepokretnu imovinu podelio sinovima AA i VV, osim sporne parcele i kuće u ... Tuženi je kao davalac izdržavanja sa roditeljima kao primaocima izdržavanja zaključio Ugovor o doživotnom izdržavanju overen pred sudom 30.11.2004. godine, po kome je izvršavao ugovorne obaveze i po smrti roditelja sahranio ih je i davao podušja u skladu sa običajima. Pravnosnažnom presudom od 02.06.2009. godine utvrđeno je da je navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav zbog poslovne nesposobnosti na strani primaoca izdržavanja, kao i zbog okolnosti koje su ukazivale da ugovor za davaoca izdržavanja nije predstavljao neizvesnost. U postupku raspravljanja zaostavštine iza pok. DD, tužena GG je na zapisniku od 12.09.2005. godine dala nasledničku izjavu kojom se prihvatila nasleđivanja i ustupila ga tuženom. Tužena GG je dala pred prvostepenim sudom nasledničku izjavu dana 19.03.2015. godine u odnosu na nepokretnost koja je bila predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, kojom se prihvatila nasleđa na ovoj nepokretnosti i ustupila ga tužiocu. Iz dopisa Republičkog fonda PIO utvrđeno je da je tuženom isplaćen iznos od 10.673,26 dinara na ime neisplaćene penzije i 11.779,22 dinara na ime neisplaćenog iznosa tuđe nege i pomoći za pokojnog oca, kao i iznos od 145.087,17 dinara na ime neisplaćenih penzija pokojne majke. Nalazom i mišljenjem veštaka građevinske struke utvrđena je ukupna vrednost porodične zgrade i bunara i ukupna vrednost nužnih građevinskih radova preduzetih na spornoj kući od strane tuženog. Veštačenjem takođe je utvrđena visina troškova sahrane, podušja i podizanja spomenika.

Pravnosnažnim delom prvostepene presude utvrđeno je da je tužilac po osnovu nasleđa iza pokojnog oca suvlasnik spornog placa i stambene zgrade sa udelom od 1/3 idealnog dela i 1/6 idealnog dela bunara, i tuženi je obavezan da tužiocu isplati 1/3 isplaćenih novčanih sredstava prema izveštajima Fonda PIO. Odbijen je protivtužbeni zahtev u delu da se tužilac obaveže da tuženom na ime izgradnje zida iznad kuće, zida pored ulice i neophodnih građevinskih radova isplati iznos preko dosuđenih 62.399,10 dinara, kao i da se tužilac obaveže da tuženom isplati 226.868,00 dinara na ime troškova sahrane, davanja podušja i podizanja nadgrobnih spomenika roditeljima parničnih stranaka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanim delom drugostepene presude prvostepena presuda ukinuta i utvrđeno prema tuženima da je tužilac suvlasnik u delu od još 1/3 idealnih delova spornog placa i kuće i 1/6 idealnog dela bunara, po osnovu ustupljenog naslednog dela tužene GG i u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev da za isplatu iznosa od 62.399,10 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na ime izgradnje zida iznad sporne kuće, zida pored ulice i ostalih građevinskih radova navedenih izrekom.

Sporne nepokretnosti su upisane u listu nepokretnosti kao imovina pokojnog oca parničnih stranaka, i predstavljaju njegovu zaostavštinu nakon utvrđivanja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju kojim je raspolagano ovim nepokretnostima. Tužilac AA i tuženi su zakonski naslednici pokojnog DD koji je preminuo 2005. godine, a tužena GG je nasledničkom izjavom prihvatila nasleđivanje i svoj nasledni deo ustupila tuženom VV, koji nije dao izjavu kojom se prihvata nasleđa, niti je pravnosnažno okončan postupak raspravljanja zaostavštine jer je prekinut rešenjem kojim je tužilac upućen na parnicu radi poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. Nakon utvrđenja ništavosti tog ugovora, tužena je dala nasledničku izjavu overenu pred sudom kojom se prihvatila prava na nasleđivanje spornih nepokretnosti i odrekla se nasleđa u korist tužioca, u smislu člana 118. Zakona o vanparničnom postupku. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da ovom nasledničkom izjavom tužena nije opozvala ranije datu nasledničku izjavu, jer u to vreme sporne nepokretnosti nisu činile očevu zaostavštinu, budući da su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju koji još uvek nije bio poništen. U vreme davanja druge nasledničke izjave, zaostavštinu pokojnog oca parničnih stranaka činile su i sporne nepokretnosti u odgovarajućem udelu, pa tužena koja se prihvatila nasleđa i odrekla ga se u korist tužioca nije na ovaj način opozvala ranije datu izjavu. Nakon što je ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je bila obuhvaćena sporna nepokretnost oglašen ništavim, tužena je svoj nasledni deo ustupila tužiocu, što se smatra ugovorom o poklonu, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Zato je pravilno pobijanim delom drugostepene presude utvrđeno tužiočevo pravo svojine po ovom osnovu od 1/3 idealnih delova placa i kuće i 1/6 idealnog dela bunara.

U postupku je utvrđeno da je investitor izgradnje zida oko sporne parcele bio sin tuženog, te da je on finansirao i izvodio sve ostale radove čija vrednost je predmet protivtužbenog zahteva, što proizilazi iz rešenja Opštinske uprave Lebane od 24.10.2012. godine kojim je EE kao investitoru naloženo da o svom trošku ukloni izgrađene potporne zidove oko placa jer su sazidani bez odobrenja za izgradnju. Zato je pravilno odbijen kao neosnovan deo protivtužbenog zahteva za isplatu iznosa od 62.399,10 dinara na ime izvođenja ovih radova.

Nisu od značaja revizijski navodi kojima se ukazuje na punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju kojim je bila obuhvaćena sporna nepokretnost, jer je ranijom pravnosnažnom presudom utvrđeno da je navedeni ugovor ništav. Neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje da tužena nije mogla kasnijom nasledničkom izjavom opozvati prethodnu i svoj nasledni deo ustupiti tužiocu, o čemu je detaljne razloge dao drugostepeni sud, a koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Ostalim revizijskim navodima osporava se činjenično stanje koje je po oceni Vrhovnog kasacionog suda u pobijanoj presudi pravilno utvrđeno.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić