Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24314/2024
03.04.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca „Graditelj - projekt“ d.o.o. Kovin, čiji je punomoćnik Nikola Mađinac advokat iz ..., protiv tuženog Javnog beležnika AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Spasojević advokat iz ..., radi zaštite od diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2635/24 od 21.08.2024. godine, u sednici održanoj 03.04.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2635/24 od 21.08.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Smederevu P 13/23 od 25.01.2024. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužioca kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu time što je odbio da izvrši overu aneksa ugovora o kupoprodaji koji je zaključen 25.10.2021. godine između tužioca kao prodavca i BB kao kupca, iako mu je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu od 08.02.2022. godine naloženo da izvrši potvrđivanje (solemnizaciju) označenog aneksa ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, a što je protivno odredbama člana 340. tačka 1. KZ i člana 150. stav 3. tačka 9. Zakona o javnom beležništvu, te da takvim postupanjem tuženi ignoriše pravnosnažno rešenje Osnovnog suda u Smederevu od 08.02.2022. godine i postupa selektivno, da se naloži tuženom da postupi po označenom rešenju i izvrši overu označenog aneksa i da mu se zabrani da nastavi sa ignorisanjem izvršenja napred opisane radnje, pod pretnjom prinudnog plaćanja novčanog iznosa 10.000,00 dinara po danu, počev od 25.10.2021. godine, odnosno od 08.11.2021. godine sa kamatom, sve dok tuženi ne izvrši označenu radnju, i da se utvrdi da tuženi protivpravno, nesavesno i nemoralno postupa prema tužiocu iz razloga bliže navedenih u izreci te presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 37.350,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2635/24 od 21.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Smederevu P 13/23 od 25.01.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP u vezi sa članom 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije, Vrhovni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Osim navedene bitne povrede, revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6, 8, 10, i 11. ZPP ovog zakona, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, kao i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP nije osnovano, jer se ne radi o nepravilnoj primeni odredaba parničnog postupka u postupku pred drugostepenim sudom koje su bile ili mogle da budu od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Tužbom podnetom 17.01.2023. godine, traži se utvrđenje da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu, s obzirom na lična svojstva tužioca i zakonskog zastupnika tužioca jer je odbio da postupi po zahtevu tužioca i izvrši potvrđivanje (solemnizaciju) ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 10.09.2021. godine, da se zabrani tuženom dalje vršenje radnje diskriminacije i naloži izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 22.10.2021. godine podneo zahtev tuženom radi potvrđivanja (solemnizacije) ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog 10.09.2021. godine između tužioca i BB, a dana 08.11.2021. godine i dopunu zahteva. Tuženi je rešenjem OPU:1251-21 od 09.11.2021. godine odbio zahtev tužioca, pozivajući se na član 53.Zakona o javnom beležništvu. Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu od 07.12.2021. godine odbijen je prigovor tužioca i potvrđeno navedeno rešenje Javnog beležnika. Odlučujući o žalbi tužioca, Viši sud u Smederevu je rešenjem Gž JB 1/21 ukinuo rešenje Osnovnog suda u Smederevu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Smederevu od 08.02.2022. godine usvojen je prigovor ovde tužioca, ukinuto rešenje Javnog beležnika od 09.11.2021. godine i istom naloženo da preduzme službenu radnju potvrđivanja (solemnizacije) privatne isprave - označenog ugovora i aneksa ugovora. Po prijemu označenog rešenja Osnovnog suda u Smederevu tuženi je podneo zahtev Javnobeležničkoj komori Srbije za izuzeće u odnosu na službenu radnju potvrđivanja navedenog aneksa ugovora, a zaključkom od 21.02.2022. godine tuženi je izuzet iz postupka solemnizacije označenog aneksa ugovora i zaključak je dostavljen tužiocu. Tuženi je 30.03.2022. godine izvršio potvrđivanje (solemnizaciju) predmetnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, a nije izvršio potvrđivanje (solemnizaciju) aneksa tog ugovora.

Nižestepeni sudovi su utvrdili da opisane radnje tuženog za koje tužilac u činjeničnim navodima tužbe i priloženim dokazima tvrdi da predstavljaju diskriminatorsko ponašanje nemaju takav karakter, iz razloga što takvo postupanje tuženog nije dovedeno u vezu sa ličnim svojstvima tužioca ili njegovog zakonskog zastupnika kao povezanog lica, odnosno tužilac nije učinio verovatnim da opisane radnje tuženog predstavljaju diskriminatorsko ponašanje u smislu člana 2. stav 1. tačka 1. i članova 3 do 15 Zakona o zabrani diskriminacije.