Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1876/23 od 10.05.2024. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 30079/21 od 20.09.2022. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac AA tražio da se utvrdi da je ugovor zaključen između Gradskog SIZ-a za građevinsko zemljište i VV iz ..., koji ima sedam članova i čiji član 3. glasi: “Za vreme izgradnje porodične stambene zgrade VV privremeno će sa članovima svoje porodice i to: GG majkom, DD suprugom i AA sinom, koristiti trosoban stan u Mirijevu u ulici ... br. .., stan broj .. na trećem spratu ukupne površine 79,38 m2, posle čega je dužan da se sa svim licima i stvarima iseli iz predmetnog stana i useli u porodičnu zgradu koju zida, a stan slobodan od lica i stvari i u urednom stanju preda na raspolaganje GSIZ za građevinsko zemljište“ proizvodi pravno dejstvo što bi tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Grada Beograda JP bili dužni priznati. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke Prvog osnovnog suda u Beogradu P 30079/21 od 20.09.2022. godine, tako što je obavezan tužilac da prvo i trećetuženima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati svakom po 1.350,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu pravni sledbenik tužioca supruga B je blagovremeno izjavila reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe članova 403. stav 2. tačka 2. i 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stan koji je predmet spora tuženi Zavod za izgradnju Grada Beograda dobio je na korišćenje i po osnovu ugovora o zameni stanova od 05.08.1980. godine koji je zaključio sa tuženim Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje i raspolagao ovim stanom tako što ga je dodelio na korišćenje ocu tužioca VV, čiji je pravni sledbenik supruga BB. Stan je faktički dodeljen, ali ugovor nikada nije potpisan, iako su elementi do detalja dogovoreni i ugovor spreman za potpisivanje. Iako ugovor nije potpisan VV je stan predat na korišćenje. Članom 2. ugovora bilo je predviđeno da se GSIZ za građevinsko zemljište obaveže da VV da građevinsku parcelu broj .. KO Mirijevo na kojoj će svojim sredstvima izgraditi porodičnu stambenu zgradu u roku od godinu dana od dobijanja građevinske dozvole i uvođenja u posed parcele, a članom 3. da će za vreme izgradnje porodične stambene zgrade VV privremeno sa članovima svoje porodice i to: GG majkom, DD suprugom i AA sinom, koristiti trosoban stan u Mirijevu u ulici ..., stan broj .. na trećem spratu ukupne površine 79,38m2, posle čega je dužan da se sa svim licima i stvarima iseli iz predmetnog stana i useli u porodičnu zgradu koju zida, a stan slobodan od lica i stvari i u urednom stanju preda na raspolaganje G SIZ- u za građevinsko zemljište. Članom 4. ugovora je bilo predviđeno da će Zavod snositi troškove pribavljanja urbanističko tehničkih uslova za porodičnu stambenu zgradu na građevinskoj parceli koja se daje na korišćenje, ta da se VV oslobađa plaćanja troškova uređivanja građevinskog zemljišta ukoliko na dodeljenoj građevinskoj parceli izgradi trosoban stan bez obzira na strukturu (član 5), a članom 6. obaveza Zavoda je bila da obezbedi mogućnost priključenja novopodignutog objekta na instalacije vodovoda, kanalizacije i električne energije do završetka objekta. Dve od četiri obaveze tužene Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograd JP su izvršene u potpunosti s namerom da se izvrše i preostale dve. Ispunjenje preostalih ugovornih obaveza osujetilo je rešenje SO Zvezdara od 09.03.1989. godine kojim je katastarska parcela .. data na korišćenje ĐĐ i to nekoliko godina nakon što je VV na istoj počeo da zida kuću. Kuća nikada nije završena i doneto je rešenje o rušenju bespravnog objekta. Pravosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18504/14 od 15.09.2015. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i tuženi Zavod za izgradnju Grada Beograda i AA su obavezani da tužiocu predaju u posed ispražnjen od svih lica i stvari stan broj .. u ulici ... broj .. u naselju Mirjevo.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev u odnosu na tužene Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala za Grad Beograd i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju JP, a odbio tužbeni zahtev u odnosu na tuženog Zavod za izgradnju Grada Beograda, zbog nedostatka pasivne legitimacije, sa obrazloženjem da je ugovor dozvoljen, jer se ne radi o ugovoru o prometu nepokretnosti niti o ugovoru o zakupu, već o neimenovanom ugovoru kod koga se ugovarači mogu sporazumeti o najraznovrsnijim oblicima prestacije i tako prilagoditi u potpunosti svoja prava i obaveze specifičnostima konkretnih okolnosti pa je tako predmetni stan privremeno dat na korišćenje, za takvu vrstu ugovora nije propisana pismena forma pa ugovor proizovdi pravno dejstvo iako nikada nije bio potpisan od strane strana ugovornica.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u odnosu na prvo i trećetuženog sa obrazloženjem da predmet nepotpisanog ugovora koji je predmet spora, je davanje građevinske parcele radi izgradnje porodične stambene zgrade i u vezi sa tim regulisanje međusobnih obaveza ugovornih strana oko smeštaja tužiočeve porodice tokom gradnje, a ne davanje stana na privremeno korišćenje kako je to pogrešno zaključio prvostepeni sud. U to vreme način i postupak davanja građevinskog zemljišta na korišćenje radi izgradnje porodičnih stambenih zgrada je regulisan Zakonom o građevinskom zemljištom („Službeni glasnik SRS“ br 20/79, 16/83) koji članom 20. između ostalog propisuje da se prava i obaveze koje proističu iz akta o davanju gradskog građevinskog zemljišta na korišćenje uređuju ugovorom, te da se prema članu 4. stav 2. tada važećeg Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SRS“ broj 43/81) ugovor o otuđenju nepokretnosti iz društvene svojine zaključuje u pisanom obliku, a potpisi ugovarača overavaju od strane suda i ugovor koji nije sačinjen na taj način ne proizvodi pravno dejstvo.

Pravilno je po nalaženju Vrhovnog suda drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 22. Zakona o građevinskom zemljištu („Službeni glasnik SRS“ broj 20/79, 16/83, 27/86, 45/89) propisano je da kada se građevinsko zemljište daje na korišćenje građanima na osnovu konkursa za izgradnju porodičnih stambenih zgrada pored merila iz stava 3. ovog člana uzimaju se u obzir i njihove stambene, radne i socijalne prilike (stav 4.). Prava i obaveze koje proističu iz akta o davanju gradsko građevinskog zemljišta na korišćenje uređuju se ugovorom (član 5.).

Odredbom člana 4. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik SNS“ broj 43/81) propisano je da ugovor o otuđenju nepokretnosti iz društvene svojine zaključuje se u pisanom obliku, a potpisi ugovarača overavaju od strane suda te da ugovor koji nije sačinjen na taj način ne proizvodi pravno dejstvo (stav3.).

Odredbom člana 72. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kada je za zaključenje ugovora potrebno sastaviti ispravu ugovor je zaključen kada ispravu potpišu sva lica koja se njom obavezuju.

Za nastanak ugovora o davanju građevinskog zemljišta radi izgradnje, s obzirom da se radi o ugovoru kojim se vrši raspolaganje nepokretnostima u društvenoj svojini nužna je pisana forma odnosno da je zaključen u pisanom obliku i da su potpisi ugovarača overeni od strane suda. Na ugovoru koji je predmet spora nedostaju potpisi ugovarača, pa je pravilna ocena drugostepenog suda da se radi o nepostojećem ugovoru koji nikada nije zaključen između ugovornih strana i kao takav ne može da proizvodi pravno dejstvo.

U konkretnom slučaju u odsustvu propisane forme, bez potpisa ugovarača i overe ugovora ne može se priznati pravno dejstvo takvom ugovoru, čak i da je izvršen u celosti s obzirom na tada važeći Zakon o prometu nepokretnosti koji ne predviđa mogućnost konvalidacije ugovora za slučaj nedostatka propisane forme. Kodvalidirati se može samo ugovor o prometu nepokretnosti koji je zaključen u pisanom obliku na kome potpisi ugovarača nisu overeni od strane suda uz ispunjenje drugih uslova propisanih članom 4. stav 4. tada važećeg Zakona o prometu nepokretnosti. U ovom slučaju ne postoji pisani ugovor o prometu nepokretnosti jer ga ugovorne strane nisu potpisale. Ovo posebno imajući u vidu da je cilj ugovora koji je predmet spora davanje građevinske parcele radi izgradnje porodične stambene zgrade, pa je pisana forma i overa potpisa bila propisana sa ciljem otklanjanja bilo kakve neizvesnosti u pogledu sadržine o kojoj se postiže saglasnost, posebno kada se ima u vidu kompleksnost uslova za gradnju saglasno imperativnim propisaima iz oblasti građevinarstva, pa bi priznanje dejstva takvog pismena očigledno bilo protivno cilju zbog koga je forma propisana. Zbog toga ne mogu biti ispunjeni uslovi za priznanje pravnog dejstva nepotpisanom ugovoru u delu koji se odnosi na smeštaj tužiočeve porodice u predmetni stan (sporni član 3.), s obzirom da je reč o pravima i obavezama koji proističu iz akta davanja građevinske parcele radi izgradnje.

Nisu osnovani navodi u reviziji da je VV, kome je srušena kuća dodeljen predmetni stan na privremeno korišćenje dok ne sazida kuću, da je uveden u posed katastarske parcele .. KO Mirijevo, da dok je zidao kuću ta katastarska parcela je dodeljena trećem licu zbog čega je postupak za rušenje predmetne kuće pokrenut, pa kako je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 15.09.2015. godine naloženo iseljenje iz privremenog smeštaja to je porodica pokojnog VV ostala bez smeštaja, a predmetni ugovor, iako nikada nije bio potpisan, je u najvećoj meri ispunjen. Ovo s toga što ugovor koji je predmet spora ne proizvodi pravno dejstvo, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud jer ga ugovorne strane nisu potpisale, pa ne postoje uslovi ni za konvlidaciju člana 3. ugovora koji je predmet spora a kojim je bilo regulisano pitanje smeštaja porodice pokojnog VV.

Iz navedenih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković