.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24400/2024
27.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dalibor Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Branko Mihajlović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 207/24 od 07.02.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 207/24 od 07.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 207/24 od 07.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Jagodini Gž 207/24 od 07.02.2024. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Paraćinu P 924/19 od 31.10.2023. godine, u stavu prvim izreke, u delu kojim je tuženi obavezan da tužilji BB isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 50.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.10.2023. godine, do isplate i žalba tuženog u odnosu na ovaj deo je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu AA isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 55.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 35.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana 31.10.2023. godine do isplate i žalba tuženog u odnosu na ovaj deo je odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, u delu kojim je tuženi obavezan da tužilji VV isplati na ime nematerijalne štete za pretrpljeni strah iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana 31.10.2023. godine do isplate i žalba tuženog u odnosu na ovaj deo je odbijena kao neosnovana. Stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu izreke, u stavu prvom, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje BB da se tuženi obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove i strah preko dosuđemih a do traženih iznosa bliže označenih u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah preko dosuđenih a do traženih iznosa bliže označenih u tom stavu izreke. Stavom šestim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu izreke, u stavu trećem, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje VV, kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljeni strah preko iznosa dosuđeni a do traženih iznosabliže označenih u tom stavu izreke. Stavom sedmim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 602.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, i ne postoji potreba novog tumačenja prava. U ovom slučaju radi se o parnici radi naknade štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od okolnosti i utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Revizija tuženog usmerena je na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora i pravilnost ocene dokaza, što nisu razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji, niti je tuženi u reviziji pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova. Pored toga, revizijom se osporava i drugostepeno rešenje kojim je odlučeno o troškovima postupka. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka primenom procesnih odredbi ZPP-a ne može da se izjavi posebna revizija. Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari, radi naknade štete tužioci su kao formalni suparničari u smislu odredbe člana 205. Zakona o parničnom postupku podneli 13.08.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela u odnosu na tužioca AA je iznos od 80.000.00 dinara, za tužilju BB je iznos od 90.000,00 dinara i tužilju VV je iznos od 40.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
