Odredbom člana 395. ZPP je predviđeno da je revizija izuzetno dozvoljena protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. tog zakona kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.

U ovoj parnici presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 4842/07 od 24.03.2009. godine, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti, pa je usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocima isplati 99.740,00 dinara na ime manje isplaćene porodične invalidnine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.05.2005. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate u roku od osam dana po prijemu presude i tužena je obavezana da tužiocima na ime troškova postupka isplati 76.000,00 dinara u roku od osam dana. Pri donošenju navedene odluke prvostepeni sud je zauzeo stav da potraživanje tužilaca nije zastarelo. Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 4297/10 od 29.02.2012. godine preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za isplatu pomenutog iznosa na ime manje isplaćene porodične invalidnine sa kamatom pri čemu je drugostepeni sud zauzeo stav da se radi o povremenim potraživanjima, te da je otuda potraživanje zastarelo.

Odlučujući o predlogu tužilaca za ponavljanje postupka pred drugostepenim sudom, Viši sud u Pančevu je presudom Gž 299/16 od 11.04.2017. godine dozvolio ponavljanje postupka i kao posledicu istog je ukinuo ranije donetu presudu tog suda, a odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu. Kao osnov za ponavljanje postupka drugostepeni sud je prihvatio odluku Ustavnog suda Už 314/2012 od 13.06.2012. godine koja je doneta povodom ustavne žalbe trećeg lica i u kojoj odluci je Ustavni sud našao da je povređeno pravo tužiocima na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava Srbije i to zbog toga što kada se radi o pomenutim potraživanjima boraca, ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca postoji neujednačena sudska praksa u pogledu rokova zastarelosti potraživanja. Drugostepeni sud smatra da je pomenuta odluka Ustavnog suda doneta u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji kao što je predmet spora u ovoj parnici, te da otuda ista može da služi kao osnov za ponavljanje postupka.

Ovakav zaključak drugostepenog suda nije prihvatljiv.

Zakon o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/2007... 40/2015) članom 87. je propisao da ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. Međutim, sam Ustavni sud tumačeći navedene odredbe u nizu svojih odluka (Už 8736/2013 od 18. juna 2015. godine) zauzeo je stav da bitna karakteristika odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi jeste njihovo delovanje prema učesnicima – strankama u konkretnom postupku, a samo izuzetno ta odluka može da deluje prema trećim licima. To dejstvo prema trećim licima je uslovljeno izričitom odlukom Ustavnog suda, odnosno da Ustavni sud svojom odlukom odredi krug lica na koja se proširuje dejstvo konkretne odluke. S obzirom da je drugostepeni sud u konkretnom slučaju propustio da ceni napred navedeni stav Ustavnog suda po pitanju dejstva odluka tog suda donetih po ustavnoj žalbi, to je povređeno materijalno pravo u konkretnom slučaju, a što je razlog za ukidanje navedene odluke i to najpre odluke koja je doneta po predlogu za ponavljanje postupka, a posledica svega toga je i da su se morale ukinuti i sve ostale odluke koje su donete na bazi ove prethodne, sve na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu sve što je napred navedeno pa će ponovo oceniti da li su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi za ponavljanje postupka i u zavisnosti od odluke po tom pitanju odlučiće i o preostalim koji se javljaju kao sporna u ovoj parnici.

Predsednik veća sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić