Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Gž 391/24 od 22.08.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač i protivnik predlagača su blagovremeno izjavili revizije, predlagač zbog pogrešne primene materijalnog prava, a protivnik predlagača iz svih zakonskih razloga, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) - ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog Zakona o reviziji protiv presude.

Predmet tražene pravne zaštite je određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, za koju je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji. Pobijana odluka zasnovana je na primeni odredbi člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 ... 52/21), kao i člana 4. Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E – 761, deonica Pojate – Preljina („Službeni glasnik RS“ br. 10/2020), tako što je naknada predlagaču određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti kao građevinskog zemljišta, koje je privedeno planiranoj nameni. U ovom slučaju ne može se primeniti član 26. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ broj 62/23), koji je stupio na snagu 04.08.2023. godine i kojom odredbom je izvršena dopuna člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji, jer bi to bilo u suprotnosti sa zabranom povratnog dejstva zakona i svih drugih opštih akata propisanom članom 197. stav 1. Ustava Republike Srbije. Pravnosnažna odluka ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženo u odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda, po kome procena tržišne vrednosti nepokretnosti Poreske uprave ne isključuje izvođenje dokaza veštačenjem u sudskom postupku, koji se vodi zbog izostalog sporazuma o visini naknade u postupku pred organom uprave. Pripadajući iznos novčane naknade predlagaču utvrđen je veštačenjem i visina novčane naknade je određena primenom kriterijuma za Katastarsku opštinu Ratina, koje je veštak uzeo u obzir pri određivanju tržišne vrednosti eksproprisane parcele. Drugostepena odluka je u skladu sa praksom po kojoj se tržišna vrednost određuje prema svrsi zbog koje je u skladu sa planskim aktom utvrđen javni interes i doneto pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji.

Imajući u vidu navedeno, nema uslova za odlučivanje o revizijama stranaka kao izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Sl. glasnik RS", br. 46/95...14/2022), Vrhovni sud je našao da revizije nisu dozvoljene, jer su izjavljene protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko- pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Inicijalni akt - predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 12.05.2021. godine i vrednost predmeta spora je 845.080,56 dinara, što prema srednjem kursu NBS za 1 evro na dan podnošenja iznosi dinarsku protivvrednost 7.187,38 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta, to revizije predlagača i protivnika predlagača nisu dozvoljene prema članu 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković