IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Tijanić, advokat iz ..., protiv tuženog „Carnex“ DOO Industrija mesa Vrbas, iz Vrbasa, koga zastupa diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, zaposlen kod tuženog, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 783/23 od 25.05.2023. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 783/23 od 25.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 1735/20 od 06.12.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade štete – izmakle koristi isplati i to: tužiocu AA iznos od 1.610.853,71 dinar, tužiocu BB iznos od 1.846.407,27 dinara i tužiocu VV iznos od 3.573.988,54 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 653.827,08 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 783/23 od 25.05.2023. godine, usvojena je žalba tuženog, preinačena prvostepena presuda u delu odluke o glavnom zahtevu tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade materijalne štete u vidu izmakle koristi isplati i to: tužiocu AA iznos od 1.610.853,71 dinar, tužiocu BB iznos od 1.846.407,27 dinara i tužiocu VV iznos od 3.573.988,54 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2020. godine do isplate, kao i u delu odluke o troškovima postupka tako što su obavezani tužioci da tuženom solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 109.749,2 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1 u vezi članova 231., 383. i 394. i 314. ZPP, na koju se neosnovano ukazuje revizijom. Nema prekluzije ukoliko se stranka koja se poziva na nov dokaz učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogla da iznese, odnosno predloži na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu ako pripremno nije održano, a ovde je tuženi tek po donošenju i prijemu odluke drugostepenog organa uprave mogao da se pozove na taj dokaz i dostavi ga sudu, koji ga je u takvoj situaciji pravilno uzeo u osnov činjenične građe, a što je drugostepeni sud imao u vidu prilikom donošenja svoje odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između neparničara OZZ „Agromiks“ Savino Selo, čiji su tužioci članovi, i tuženog postojao je spor o tome ko je od njih vlasnik većeg broja parcela. Zadruga je od tuženog tražila vraćanje tog zemljišta, tvrdeći da je reč o zadružnoj svojini, nakon čega je pokrenula postupak pred opštinskom upravom Vrbas. Početkom 2012. godine, članovi zadruge su ušli u posed zemljišta i počeli su da izvode poljoprivredne radove, u vezi sa čime je i Policijska stanica Vrbas je 22.03.2012. godine izašla na lokaciju parcele broj ... na prvom reonu poljoprivrednog zemljišta u KO Savino Selo, potes „Šovljanski kraj“ koja je takođe bila predmet spora. Radi privremenog rešavanja nastale situacije, do okončanja upravnog postupka po zahtevu zadruge za vraćanje zemljišta. postignut je dogovor da se organizuje zajednička proizvodnja između zadrugara kao fizičkih lica i tuženog. Saglasno postignutom dogovoru, između tužilaca kao fizičkih lica - nosilaca individualnih registrovanih poljoprivrednih gazdinstva, a ne kao članova zadruge, i ovde tuženog zaključeni su 04.12.2012. godine pojedinačni ugovori o zajedničkoj proizvodnji kukuruza iste sadržine radi obrade površine od oko 110 hektara. Konkretno zaključeni su: sa tužiocem AA ugovor br. ..., sa tužiocem BB ugovor br. ... i sa tužiocem VV ugovor br ... čiji su predmeti zemljišta u površinama i na parcelama KO Kosančić (bliže navedenim u članu 1. svakog od ugovora), kojima su uredili međusobne odnose povodom zasnivanja i ostvarivanja zajedničke proizvodnje kukuruza u proizvodnoj 2013. godini (i narednih godina) sve do donošenja konačnog rešenja u upravnom postupku koji se vodi po predlogu OZZ „Agromiks“ Savino Selo, radi povraćaja parcela pobrojanih u članu 5. ugovora (kat. parcele brojevi od ... do ..., KO Savino Selo).

Ugovorači su se dalje sporazumeli da tuženi kao prvi učesnik zajedničke proizvodnje - korisnik navedenog poljoprivrednog zemljišta, a svaki od tužilaca tužioci kao drugi učesnik - nosilac i organizator zajedničke proizvodnje obavezuju da organizuju proizvodnju kukuruza primenom savremene tehnologije proizvodnje; izvrše kompletna ulaganja repromaterijala neophodnih za proizvodnju (seme, hemijska sredstva za zaštitu, kao i naftu) i da sopstvenom mehanizacijom i angažovanjem svojih radnika izvrše obradu zemljišta tako da bi se sve agrotehničke mere obavile blagovremeno i u optimalnim rokovima. Prema ugovoru, tuženi ulaže poljoprivredno zemljište čiji je korisnik i obezbeđuje mineralno đubrivo. Ugovorne strane su se saglasile da je vrednost uloga tuženog 50 evra po hektaru poljoprivrednog zemljišta. Ugovoreno je da će dobit iz zajedničke proizvodnje, ugovorne strane podeliti srazmerno vrednosti uloga u zajedničkoj proizvodnji, a konačni obračun zajedničke proizvodnje i utvrđivanje zajednički ostvarene dobiti urediće zajednički, na osnovu detaljno uređenih kalkulacija ulaganja i troškova proizvodnje (član 3.). Ugovor će se smatrati automatski raskinutim, sa svim zakonskim posledicama, u slučaju da tužioci, OZZ „Agromiks“, zadrugari, kooperanti zadruge ili treća lica budu uznemiravala ili oduzimala državinu tuženog na kat. parcelama od br ... do ... KO Savino Selo, ili bilo kojoj drugoj imovini tuženog (član 5. stav 2.).

U poljoprivrednoj 2013. godini, predmetni ugovori su realizovani u celosti tako što su tužioci organizovali proizvodnju merkantilnog kukuruza, sačinjeni su obračuni zajedničke proizvodnje na dan 31.10.2013. godine, te podeljena dobit. U obračunima je kao ulog tuženog za poljoprivredno zemljište navedeno 50 evra po hektaru, te su navedeni pojedinačno svi troškovi i ukupna ulaganja, ostvarena dobit, te udeli u dobiti. Nakon 2013. godine, tužioci su se pismeno i usmeno obratili tuženom radi nastavka zajedničke proizvodnje za narednu godinu, jer navedeni upravni postupak još nije bio okončan, a tuženi je potom zadrugarima OZZ „Agromiks“ Savino Selo ponudio da se proizvodnja useva organizuje na manjoj površini od predviđenih 110 ha, odnosno na 50 ha, na šta zadrugari nisu pristali. U međuvremenu je nad dužnikom OZZ „Agromiks“ Savino Selo otvoren stečajni postupak zbog lošeg poslovanja i blokade tekućeg računa. Iz navedenog razloga, tuženi je potom odbio da nastavi zajedničku proizvodnju sa tužiocima, smatrajući da će u postupku stečaja zadruga prestati da postoji.

Nakon toga, u narednim godinama (2014., 2015., 2016., 2017., 2018. i 2019.) tužioci nisu mogli da ostvare dobit koju su očekivali do okončanja postupka za vraćanje zemljišta zadruzi kako je to bilo ugovoreno zaključenim ugovorima iz 2012. godine, a na predmetnom zemljištu tuženi je samostalno organizovao proizvodnju. Pravo na naknadu štete u vidu izgubljene dobiti tužioci su ostvarili u odnosu na tuženog u pravnosnažno okončanim postupcima pred prvostepenim sudom (P 829/15, P 278/17, P 279/17 i P 1114/19). Tužioci su tuženom uputili zahtev radi dogovora oko zajedničke realizacije zaključenih pojedinačnih ugovora o zajedničkoj proizvodnji, uz poziv tuženom da kao ugovorna strana ispuni svoje obaveze na način predviđen ugovorom. Dopisom od 04.08.2020. godine, tuženi se izjasnio da na njegovoj strani ne postoji volja, niti namera za organizovanjem dalje zajedničke proizvodnje, kao i da su ugovori jednostrano raskinuti od strane tuženog slanjem pojedinačnog dopisa tužiocima. OZZ „Agromiks“ Savino Selo u stečaju je ponovo u registru APR registrovan kao aktivno pravno lice.

Rešenjem opštinske uprave Vrbas br. 461-1/2005-IV/05 od 13.06.2019. godine, odbijen je zahtev OZZ „Agromiks“ Savino Selo za vraćanje zadružne imovine poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj površini od 200 ha 79 a 88 m2 KO Savino Selo odnosno zahtev za vraćanje zadružne imovine – poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj površini od 158 ha 60 a 04 m2 od sadašnjeg vlasnika – ovde tuženog “Carnex“ DOO Vrbas (što se odnosilo, između ostalog, i na više kat. parcela koje se vode pod ponavljajućim br ... i ...) ili isplatu novčane protivvrednosti predmetne imovine u iznosu od 1.759.275,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate za slučaj da ne može da vrati predmetno zemljište u obliku u kome mu je preneto bez naknade. Rešenjem Ministarstva finansija RS 07 br. 46-00-00108/2005 od 25.12.2019. godine odbijena je žalba zadruge i potvrđeno prvostepeno rešenje. Po prijemu drugostepenog rešenja (27.02.2020. godine), zadruga je pokrenula upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu dana 27.02.2020. godine, koji još uvek nije okončan.

Kako su se nalaz i mišljenje sudskih veštaka koje su parnične stranke angažovale međusobno razlikovali, a nisu mogli da se usaglase, veštačenjem preko Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu utvrđena je visina izgubljene dobiti tužilaca u poljoprivrednoj 2020. godini u dve varijante i to u prvoj varijanti imajući u vidu ulog tuženog u iznosu od 50 evra/ ha i u drugoj varijanti imajući u vidu ulog tuženog od 50 evra/ha i troškove za veštačko đubrivo. Kako parnične stranke nisu imale primedbe na nalaz i mišljenje veštaka Poljoprivrednog fakulteta – Univerziteta u Beogradu, prvostepeni sud je prihvatio drugu varijantu ovog nalaza i mišljenja, u skladu sa kojom je opredeljen tužbeni zahtev podneskom tužilaca od 03.09.2022. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je u celosti usvojio tužbeni zahtev tužilaca, s pozivom na članove 17. stav 1., 26., 75., 99., 124., 133., 148., 154., 155., 180. stav 3., 189. stavovi 1. i 3. i 266. Zakona o obligacionim odnosima. Prema stavu tog suda, upravni postupak povodom vraćanja prava svojine na predmetnom zemljištu po zahtevu OZZ „Agromiks“ Savino Selo još uvek nije okončan, pri čemu zadruga i dalje postoji kao aktivno pravno lice i ranije pokrenuti stečajni postupak nije bio osnov za raskid ugovora. Stoga tužioci kao savesna ugovorna strana koja je tražila od tuženog kao druge ugovorne strane da se nastavi zajednička proizvodnja na predmetnom zamljištu imaju pravo na naknadu štete zbog neispunjenja ugovora od strane tuženog, zbog čega im je prouzrokovao štetu, čija visina je utvrđena na dan 01.11.2019. godine (kao izuzetk od pravila iz člana 189. ZOO) veštačenjem preko veštaka poljoprivredne struke (druga varijanta).

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, smatrajući da je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, s pozivom na član 74. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Prema stavu tog suda tužbeni zahtev je neosnovan, jer su donošenjem drugostepenog rešenja od 25.12.2019. godine, čime je postalo konačno prvostepeno rešenje, predmetni ugovori raskinuti tako da nisu više na snazi, pa tužioci neosnovano potražuju izmaklu korist za proizvodnu 2019./2020. godinu, a za odluku u ovoj pravnoj stvari nije od značaja činjenica što do okončanja postupka pred prvostepenim sudom nije završen upravni spor koji je pokrenut radi poništaja navedenog drugostepenog rešenja, niti kakav će biti njegov ishod.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepena odluka je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 74. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, ugovor je zaključen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne činjenice (stav 1.), a ako je ugovor zaključen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje da važi kad se uslov ispuni (stav 3.).

U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva je naknada štete u vidu izgubljene dobiti za proizvodnu 2019/2020 godinu, koju su tužioci, prema njihovim tvrdnjama, pretrpeli usled neispunjenja ugovornih obaveza od strane tuženog preuzetih pojedinačno zaključenim ugovorima o zajedničkoj proizvodnji kukuruza od 04.12.2012. godine sa svakim od tužilaca (za zemljište bliže navedeno u tim ugovorima).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ovi ugovori su zaključeni, kao izraz saglasnosti volja ugovornih strana, radi uređenja njihovih međusobnih odnose povodom zasnivanja i ostvarivanja zajedničke proizvodnje kukuruza u proizvodnoj 2013. godini (i narednih godina) sve sve do donošenja konačnog rešenja u upravnom postupku koji se vodi po predlogu OZZ „Agromiks“ Savino Selo, radi povraćaja parcela pobrojanih u članu 5. ugovora (kat. parcele brojevi od ... do ..., KO Savino Selo, potes „Šovljanski kraj“ posedovni list br ...), i to bez obzira na parcele koje su bile predmet svakog od ugovora zaključenog sa tužiocima. Očigledno je da su ugovarači za zaključenje ovakvih ugovora imali obostrani ekonomski interes.

Kod iznetog, predmetni ugovori su, u smislu citirane odredbe člana 74. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, zaključeni pod raskidnim uslovom (član 1. ugovora), u pogledu čega među parničnim strankama nema spora. Sporno je da li je nastupio raskidni uslov ili ne. Pravilno je stanovište drugostepenog suda da je donošenjem rešenja opštinske uprave Vrbas br. 461-1/2005-IV/05 od 13.06.2019. godine kojim je odbijen zahtev OZZ „Agromiks“ Savino Selo u odnosu na ovde tuženog kao vlasnika zemljišta za vraćanje zadružne imovine - poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj površini od 200 ha 79 a 88 m2 KO Savino Selo odnosno zahtev za vraćanje zadružne imovine – poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj površini od 158 ha 60 a 04 m2 (među kojima su i parcele pobrojane u članu 5. ugovora zaključenih iszmeđu stranaka) ili isplatu novčane protivvrednosti predmetne imovine u iznosu od 1.759.275,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate za slučaj da ne može da vrati predmetno zemljište u obliku u kome mu je preneto bez naknade i donošenjem rešenja Ministarstva finansija RS 07 br. 46-00-00108/2005 od 25.12.2019. godine kojim je odbijena žalba zadruge i potvrđeno prvostepeno rešenje, a koje je uručeno zadruzi 27.02.2020. godine, ispunio raskidni uslov pod kojim su ugovori zaključeni, tako da su ugovori prestali da važe da važe (član 74. stav 3. ZOO).

Suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je bez uticaja na drugačiju odluku činjenica da je po prijemu drugostepenog rešenja zadruga pokrenula upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu dana 27.02.2020. godine, koji još uvek nije okončan, jer se raskidni uslov nije odnosio na okonačanje upravnog spora, već okončanje upravnog postupka. Bez uticaja je na drugačiju odluku to što je raskidni uslov ispunjen u toku agroekonomske godine 2019/2020 (koja traje od 01. novembra tekuće do 31. oktobra naredne godine) prema Pravilniku o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Ovo stoga što predmet spora nije naknada stvarne štete u vidu ulaganja tužilaca nabavku semena, pripremu zemljišta za izvođenje poljoprivrednih radova i dr., već naknada štete u vidu izgubljene dobiti koju su po redovnom toku tužioci očekivali koju primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP nisu dokazali za 2019/2020 godinu.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci, primenom člana 414. stav 1PP.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković