Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu-odluke sadržane u drugom stavu izreke, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženih osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, majka tužilje i pravni prethodnik tuženih bili su upisani u zemljišne knjige, zk. ul. ... KO ... ..., kao suvlasnici sa po ½ idealna dela na kući kućni broj ... u ulici ... - ... i kao nosioci prava korišćenja na zemljištu, parceli ... ukupne površine od 366,40 m2. Stupnjem na snagu katastra nepokretnosti za KO ... označena zemljišnoknjižna parcela dobila je nove katastarske oznake i sada su u listu nepokretnosti ... KO ... upisane dve katastarske parcele - .../... površine 331 m2 i .../... površine 24 m2. Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti od 19.06.2014. godine izivršena je konverzija prava korišćenja na zemljištu u pravo svojine, tako da su u katastru nepokretnosti kao suvlasnici označenih parcela sa udelima od po ½ idealna dela upisani tužilja i sada pokojni GG, pravni prethodnik tuženih. Pravni prethodnici stranaka su kuću u ulici ... - ... broj ... stekli nasleđem. Tada je to bila prizemna nekomforna kuća građena pre Drugog svetskog rata od naboja sa drvenom krovnom konstrukcijom korisne površine 36,38 m2. Posle rata sagrađena su dva pomoćna objekta površine 38,21 m2 i 20,10 m2. Jedan od tih objekata naslanjao se na kuću i imao je zaseban ulaz, a drugi se nalazio u zadnjem delu dvorišta. Tužiljina majka je 11.02.1992. godine dala pismenu saglasnost svom bratu GG za opravku i adaptaciju kuće na parceli ... KO ..., a zatim i pismenu saglasnost od 25.07.1992. godine za njenu rekonstrukciju i dogradnju. Potpisi tužiljine majke na obe pismene saglasnosti overeni su kod suda, Ov. .../... i Ov. .../... . Rešenjem Opštine ... od 09.03.1993. godine, koje je postalo pravnosnažno 25.04.1993. godine, dato je odobrenje GG za izvođenje radova na sanaciji, rekonstrukciji i dogradnji prizemnog dvorišnog objekta koji se sastojao od tri male nekomformne stambene jedinice ukupne površine od 93,68 m2, radi formiranja višesobnog stana korisne površine 237,58 m2. Stara kuća je nakon toga srušena i sagrađen je novi objekat na kojem (do januara 2008. godine) nisu bili izvedeni svi završni radovi, ali je objekat bio u upotrebljivom stanju i korišćen je za stanovanje. Novosagrađena kuća nije uknjižena jer za istu nije izdata upotrebna dozvola. Tržišna vrednost zemljišta površine 3 ara 67 m2 iznosi ukupno 293.600 evra (80.000 evra po jednom aru).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je obavezao tužene na isplatu dinarske protivvrednosti 146.800 evra (vredosti ½ dela katastarske parcele .../...) sa pripadajućom zateznom kamatom, dok je drugostepeni sud presudu nižestepenog suda preinačio samo u delu za zateznu kamatu tako što je odbio tužiljin zahtev za isplatu zatezne kamate na glavnicu počev od 12.12.2013. godine od 13.06.2016. godine.

Po nalaženju nižestepenih sudova, tužilji pripada pravo na naknadu za zemljište u smislu zakonskih pravila o gradnji na tuđem zemljištu (članovi 24- 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), jer je cela parcela potrebna za redovno korišćenje zgrade koju je izgradio pravni prethodnik tuženih i tako povredio svojinsko pravo drugog suvlasnika - tužilje na zemljištu.

Osnovano se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog koje činjenično stanje nije u potpunosti i pravilno utvrđeno.

Nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu zasnovali na činjenici da je cela parcela neophodna za redovno korišćenje zgrade koju je sagradio pravni prethodnih tuženih, i da je zato tužilja - suvlasnica parcele onemogućena u njenom korišćenju. Međutim, ova činjenica nije uopšte utvrđena tokom postupka, a nije ni nesporna (kako to u obrazloženju svoje presude navodi drugostepeni sud), a bitna je za odluku o tužbenom zahtevu jer bi samo u tom slučaju tužilja faktički bila lišena ovlašćenja iz člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koja ima kao suvlasnica zemljišta u skladu sa članom 14. stav 1. istog zakona.

Osnovano se revizijom ukazuje i da je odluka o visini novčane naknade za gubitak prava svojine u delu ½ na katastarskoj parceli .../..., čija je površina 3 ara 31 m2, zasnovana na nalazu veštaka od 19.05.2009. godine kojim je određena vrednost katastarska vrednost parcele .. KO ... ..., veće površine - 3 ara 76 m2.

Iz tih razloga, nižestepene presude su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će, radi pravilne primene materijalnog prava, utvrditi da li je tužilja izgradnjom objekta na katastarskoj parceli .../... KO ... onemogućena u vršenju svog suvlasničkog prava na zemljištu - navedenoj parceli i katastarskoj parceli .../... KO ..., jer je za redovno korišćenje i upotrebu objekta koji je sagradio pravni prethodnik tuženih i koji tuženi drže i koriste kao njegovi zakonski naslednici neophodno zemljište u površini obe parcele. Ako utvrdi da je tužilja na taj način lišena svojinskih ovlašćenja, odrediće visinu novčane naknade prema vrednosti u vreme presuđenja, ceneći i ostale navode tuženih isticane u toku postupka, a naročito istaknuti prigovor zastarelosti tužiljinog potraživanja.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka zato što zavisi od konačnog ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić