U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer navedena povreda postupka nije revizijski razlog u smislu člana 407. istog zakona. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi članova 228, 229, 230, 231. i 233. Porodičnog zakona, na koju se revizijom ukazuje i suštinski vezuje za pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, BB iz ..., na privremenom radu u Nemačkoj, prijavio je dana 31.05.2023. godine Policijskoj upravi u Nišu, svoju suprugu AA, ovde tuženu, da nad njim vrši psihičko i fizičko nasilje. BB sa tuženom ima troje dece, ćerku VV (2006.), GG (2011.) i sina DD (2018.). BB je 31.05.2023. godine došao u kuću u Nišu u ulici ... br. .., gde tužena živi sa decom, kako bi iz kuće uzeo svoje stvari i kako bi video decu. Kada je hteo da krene, tužena je ušla u njegov auto i na njega nasrnula, započela svađu sa njim, a kada su izašli iz auta, udarala ga je i grebala, izbacila garderobu iz auta i ključeve. On joj nije uzvratio, već je pozvao policiju koja je ubrzo došla i sačinila izveštaj o događaju, službene beleške sa izjavama BB, tužene i svedoka ĐĐ, procenivši da rizik od neposredne opasnosti od nasilja postoji zbog čega je doneto naređenje br. 11823/2023- 1-3 kojim je tuženoj izrečena hitna mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj u trajanju od 48 sati. Mera privremene zabrane je produžena od strane Osnovnog suda u Nišu rešenjem Np 398/23 od 01.06.2023. godine za još 30 dana. Prema izveštaju Centra za socijalni rad od 04.07.2023. godine, BB je zasnovao novu zajednicu i u toku je postupak za razvod braka i poveravanje mal. dece, a zbog poremećenih odnosa sa tuženom i zbog sudskih postupaka između supružnika postoji rizik da dođe do sukoba i svađa te je rizik od recidiva srednjeg intenziteta. Izveštajem od 18.03.2024. godine, Centar je konstatovao da su se supružnici razveli, da su deca poverena majci, da se BB ne plaši tužene te da je mišljenje Centra da nije celishodno izricanje mere zaštite od nasilja u porodici tuženoj.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev i odredili meru zaštite od nasilja u porodici.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Drskost, bezobzirnost i zlonamernost su upravo komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja, pri čemu se radi o pravnim standardima čiju sadržinu sud utvrđuje vrednosnim sudovima imajući u vidu objektivne i subjektivne okolnosti kao i specifične okolnosti konkretnog slučaja.

U konkretnom slučaju ispoljeno ponašanje tužene prema BB 31.05.2023. godine, u toku trajanja bračne zajednice, ima sve elemente nasilja u porodici u smislu navedene zakonske odredbe. Naime, nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i kontaktiranja sa članovima porodice, pri čemu je sud dužan da pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje što podrazumeva da svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice mora se kvalifikovati kao drsko, bezobzirno odnosno zlonamerno ponašanje.

Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice, među kojima je i mera zaštite od daljeg uznemiravanja. U konkretnom slučaju izrečena mera zaštite odgovora stepenu ispoljenog nasilja ima za cilj i preventivne razloge, kao obezbeđenje spokojstva i bezbednosti žrtve.

Navodima revizije osporava se pravilna primena materijalnog prava, a zapravo se navodi revizije odnose posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po mišljenju revidenta nije pravilno i potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude, u pogledu primene materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili odlučujući o određivanju predložene mere zaštite na nasilja u porodici. U konkretnom slučaju radnjama tužene u događaju koji se dogodio 31.05.2023. godine, postoje elementi nasilničkog ponašanja nad BB, što je bio osnov da PU u Nišu tuženoj izrekne hitnu meru zabrane da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, koja mera je produžena rešenjem Osnovnog suda u Nišu od 01.06.2023. godine, a ukazivanje da je u izveštaju Centra od 18.03.2024. godine navedeno da se BB ne plaši tužene, ne opravdava odbijanje zahteva za izricanje mere zaštite od nasilja u porodici, kod utvrđenog da je tužilja izvršila nasilja i da je mera izrečena i u cilju prevencije daljeg vršenja nasilja od strane tužene.

Na osnovu člana 414. stav 1 ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković